Kućni budžet popunjava i čuvanje tuđih unuka

Zato su neke prinuđene da “novu” radnu snagu traže među penzionerima. Tako su Slovenija i Hrvatska javno pozvale penzionere da se opet zaposle i odredile kvote za njih.

Podaci iz susedne Hrvatske govore da je sve više sedih glava koje žele opet da rade, a njihovi ekonomisti procenjuju da će u sledećih godinu dana penzioneri činiti oko dva posto radne snage u ovoj državi. Penzioneri se prijavljuju za poslove u gotovo svim delatnostima – od lekara, farmaceuta, kuvara, menayera, građevinara, radnika obezbeđenja, profesora, vozača, trgovačkih putnika, inženjera...

U Srbiji nema račnih podataka koliko trenutno penzionera radi, ali na osnovu zahteva za ponovni obračun penzija nakon dodatnog rada odnosno osiguranja u starim danima posla se latilo oko dva odsto najstarijih.

No, pošto je prosečna penzija u Srbiji trenutno 26.328 dinara i trećini domaćinstava zapravo je i jedini mesečni prihod, ne čudi što se “vitalne” starine zapošljavaju na dodatnim poslovima. Najčešće kao radnici obezbeđenja, noćni čuvari na građevini ili u nekim prodajim objektima, profesori, lekari, apotekari, inženjeri, mašinci... Neki voze kamione i autobuse, rade sezonske poslove u poljoprivredi, spremaju tuđe stanove, čuvaju decu...

Ipak, pravo penzionera da se ponovo zaposli regulisano je Zakonom o PIO. Prema njemu treba razlikovati vrstu penzija odnosno da li je reč o starosnim, invalidskim ili porodičnim penzionerima. Podaci ukazuju da najveći broj naših penzionera koristi starosnu penziju ili prevremenu penziju, dok je manji onih koji su invalidski odnosno porodični penzioneri.

Korisnici starosne i prevremene starosne penzije  mogu bez ograničenja da se ponovo zaposle i da u isto vreme ostvaruju pravo na penziju i platu. Po prestanku zaposlenja oni imaju pravo da podnesu zahtev da im se ponovo odredi iznos penzije uračunavanjem i naknadno navršenog staža, ukoliko je taj staž trajao duže od godinu dana. Pri određivanju novog iznosa penzija, penzioneru će se isplaćivati povoljniji iznos što znači da već ostvarena penzija ne može da se umanji pa samim tim podnošenje zahteva ne predstavlja rizik. Ovo je važno napomenuti  upravo zbog toga što deo penzionera koji radi pod stare dane neće da podnese zahtev za preračun penzije iz straha da bi im ona mogla biti manja nakon što se upiše dodatni radni staž ostvaren u poznim godinama.

Jedini koji rizikuju da im penzija bude ukinuta u slučaju da se ponovo zaposle su invalidski penzioneri. Naime, oni invaldninu i dobijaju na osnovu procene o njihovoj radnoj sposobnosti. Kada im se utvrdi njen potpuni gubitak i na osnovu toga dodeli penzija, ova kategorija rizikuje da ponovo bude upućena na kontrolni pregled, kojim bi se preispitao ranije utvrđen osnov za priznavanje prava na invalidsku penziju. A to može uzrokovati i ukidanje penzije.

Porodična penzija po svojoj prirodi je pomoć članovima porodice preminulog osiguranika, pre svega bračnom drugi ili deci, kako se posle njegove smrti ne bi našli u teškoj materijalnoj situaciji. Zakon o PIO propisuje da se porodične penzije obustavljaju ukoliko se stekne svojstvo osiguranika po bilo kom osnovu. Ako se korisnici porodične penzije zaposle, počnu samostalno da obavljaju delatnosti ili bave poljoprivrednom, imaju obavezu da o tome obaveste Fond PIO kako bi se cenilo da li imaju pravo da i dalje koriste penziju.

Zakon predviđa i izuzetak prema visini primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu ili obavljanju privremenih i povremenih poslova i bitno je da iznos naknade koju porodični penzioner dobija po ovim osnovama na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranja zaposlenih. Oni koji nisu sigurni da li im iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određeni iznos mogu to proveriti na šalterima Fonda.

Ljubinka Malešević