Krv se prikuplja i obrađuje na jednom mestu u Vojvodini

Ove promene određene su Zakonom o transfuzijskoj medicini, donetim u maju prošle godine. Direktorka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine profesorka dr Radmila Jovanović kaže da će sada postojati dva tipa ustanova koje će se baviti transfuzijskom medicinom.

„Ovlašćena transfuzijska ustanova je samostalna i ona se bavi promocijom, planiranjem, prikupljanjem i testiranjem, obradom, čuvanjem i distribucijom krvi i komponenata krvi. To će raditi samo Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu, kao i još četiri ustanove u Srbiji. Ostale ustanove postaju bolničke banke krvi i deo su stacionarnih zdravstvenih ustanova, odnosno, bave se kliničkom transfuzijom, čuvanjem i izdavanjem krvi i komponenata krvi“, objašnjava dr Radmila Jovanović.

Pored novosadskog Zavoda, u Srbiji će ovaj posao raditi još Institut za transfuziju krvi Srbije u Beogradu, kao i zavodi za transfuziju u Nišu, Kragujevcu i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. On će jedine moći da se bave prikupljanjem, testiranjem, obradom, čuvanjem i distribucijom krvi i komponenata krvi, a sve ostale dosadašnje službe za transfuziju postaće bolničke banke krvi i baviće se kliničkom transfuzijom.

Prema rečima dr Jovanović, Ministarstvo zdravlja donelo je akcioni plan za 2018. koji predviđa da se ovaj posao uradi po fazama. Kada je reč u Vojvodini, u prvoj fazi, koja je počela 1. januara ove godine, Zavod u Novom Sadu preuzeo je prikupljanje krvi s teritorije koju su do sada pokrivale službe transfuzije Vrbasa, Vršca, Sente i Kikinde. Od 1. jula preuzmaju i prikupljanje krvi s teritorije Sremske Mitrovice i Zrenjanina, od 1. oktobra i s teritorije Pančeva i Sombora, a od 1. januara naredne godine i s teritorije Severnobačkog okruga, odnosno sa područja Subotice.

„Pri ovakvoj oganizaciji Ministarsvo zdravlja vodilo se brojem prikupljenih jedinica krvi na određenoj teritoriji. Zato je prvo obuhvaćena teritorija onih službi koje su prikupljale godišnje do 3.500 jedinica krvi, zatim one gde se prikuplja od 3.500 do 6.000 jedinica krvi i na kraju teritorije na kojima se prikuplja više od 6.000 jednica krvi“, objasnila je dr Jovanović.

Svaka jdinica krvi testira se na HIV, hepatitis B i C i sifilis, a radi se pet do šest kontrola. Prikupljena krv testira se odmah i sve mora da se uradi u roku od šest sati, a u nekim službama imali su dnevno po tri jedinice krvi, što je povećavalo troškove obrade.

„Ovako će se raditi sve na jednom mestu i postupak je automatizovan te će se primenjivati isti rad i dobijati isti kvalitet. Biće obezbeđen veći kvalitet transfuzijskog lečenja. Imaćemo isti princip odabira davalaca, isti način čuvanja i transporta, isti način testiranja i istu obradu. Sve je u Vojvodni na 100 kilometara i sve može da se uradi u roku“, napominje dr Jovanović.

Vozilo za prikupljanje krvi



U svetu postoji namenska transfuziološka vozila, u kojima je sve na jednom mestu. Ti specijalizovani kamioni koštaju oko 300.000 evra, a opremljeni su svime što je potrebno za prikupljanje krvi na terenu.

Ceo postaupak biće još lakši kada bude zaživeo informacioni sistem, koji će uvezati sve ustanove. To će omogućiti Zavodu da zna ko ima koliko zaliha i šta im je potrebno. Dr Jovanović objašnjava da sada jednom nedeljno banke krvi pri bolnicama Zavodu dostavljaju podatke o tome kolike su im zalihe krvi i nedeljne potrebe, te im se jednom sedmično isporučuju jedinice krvi, a u vanrednim situaijama obezbeđuju se dodatne količine.

„Komunikaciju imamo neprekidno, tokom 24 sata. Cilj je da postigne bezbednost i kvalitet: od izbora, testiranja, pripreme komponenata, skladištenja i distribucija. S druge strane, manje ustanove sada će imati veći prostor da se bave kliničkom transfuzijom i lečenjem. Transfuziolozi sada mogu da budu deo tima u lečenju i daju pravilan odabir krvi, da se razvije segment terapijskih procedura“, naglasila je dr Jovanović.

 

LJ. Petrović