KONGRES PEDIJATARA Vratiti razvojna savetovališta

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je održala predavanje na temu uloge Saveta za prava deteta i mera Strategije Vlade Srbije u podsticanju rađanja, istakla je da prava za dete i za bilo koga nikada nema previše, i da se uvek može govoriti o tome da mogu da se prošire.

- Poštujući međunarodne konvencije i akta koja regulišu ovu problematiku, Srbija je, pre svega, donela zaista veliki broj skoro obavezujućih i stručnih i etičkih dokumenata koje uglavnom poštuje - rekla je Đukić Dejanović. Dodala je da i dalje ima kršenja prava deteta i da se to dešava u siromašnim sredinama, sredinama gde ima više romske populacije nego ostalih, kao i u sredinama gde je obrazovanje na nižem nivou.

Ministarka je podsetila na to da je broj živorođenih u Srbiji prošle godine bio 64.894, a umrlih 103.722.

- To znači da nas je, po osnovu ovih indeksa, svake godine manje za više od 38.000, što je vrlo zabrinjavajući podatak i zato moramo raditi na boljoj demografskoj budućnosti - istakla je ministarka.

Pedijatara sve manje

Situaciju u zdravstvu dodatno otežava činjenca da nam nedostaju specijalisti pedijatrije, što je naročito vidljivo kada je lečenje predškolske dece u pitanju. Naime, decu školskog uzrasta mogu da prate i lekari opšte medicine pa u školskim dispanzerima ima oko 63 odsto pedijatara, a ostatak su lekari opšte medicine, pokazuju podaci Udruženja pedijatara Srbije. Prosečna starost pedijatara u Srbiji je preko 55 godina i, ukoliko se nešto ne preduzme, za nekoliko godina naša zemlja bi se mogla suočiti s ozbiljnim nedostatkom ovih specijalista. Oni koji su, zahvaljujući merama Vlade, prošle godine upisali specijalizaciju iz pedijatrije, moći će da leče prve male pacijente tek za tri godine.

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Radovan Bogdanović rekao je da podizanje svesti o poboljšanju zdravlja i pravilnom razvoju dece u ranom detinjstvu značajno ne samo za stručnjake, već i za roditelje i društvo u celini. On je poručio da se mora znati i stalno imati u vidu da je razvoj u ranom detinjstvu investicija za budućnost.

- Proširena međusektorska saradnja neophodna je da se podiže svest i da svi znamo i razumemo koliko je značajno u tim prvim godinama života ulagati u decu. To ne zahteva nikakva posebna velika materijalna ulaganja, to zahteva samo veće bavljenje decom - istakao je Bogdanović.

Dodao je da su kroz projekte Udruženja pedijatara Srbije, koje su podržali Ministarstvo zdravlja, Unicef i kompanija “Voda voda”, povećana znanja i veštine zdravstvenih radnika koji se bave decom da se na savremeni, naučni način bave ranim razvojem deteta, da savetuju roditelje kako da podrže razvoj svog deteta i na taj način spreče posledice koje mogu da proisteknu iz neadekvatnog postupanja.

Bogdanović je naveo da je došlo do urušavanja razvojnih savetovališta, ali i savetovališta za mlade, te da su ona opstala samo u malom broju domova zdravlja.

- Na sreću, program za razvoj u ranom detinjstvu, uredba Vlade Srbije o podrši deci u ranom razvoju i Nacionalni program zdravstvene zaštite žena, dece i omladine snažni su legislativni okviri da se razvojna savetovališta revitalizuju, da se ponovo uspostave i prošire svoj rad, jer se kroz razvojna savetovališta, gde se upućuju deca koja imaju sumnju na neki rizik u razvoju, može mnogo učiniti bez

upućivanja u bolnice, specijalizovane ustanove i slično - istakao je Bogdanović. 

 E. D.