KONFERENCIJA O TRGOVINI LJUDIMA  Žrtva ima traumu, a ne trauma žrtvu

Od početka tekuće godine podneto je 13 krivičnih prijava protiv 27 počinilaca zbog osnovane sumnje da su izvršili 15 krivičnih dela u slučaju trgovine ljudima, u kojima je oštećeno 17 osoba od kojih su sve državljani Republike Srbije, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Nacionalne koordinacije za borbu protiv trgovine ljudime, izneti na sedmoj konferenciji na tu temu „Krug podrške“, juče održanoj u Novom Sadu.

 S druge strane, statistika Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, institucije, nadležne za postupanje u slučajima trgovine ljudima, govori o tome da su od početka 2013. do oktobra 2019. podnete krivične prijave protiv 21 počinioca, od kojih je optuženo njih 14, tri su obustavljene istrage, a četiri su još uvek u toku.

 U tom korpusu nalazi se 46 žrtava trgovine ljudima, od kojih je 45 ženskog pola, dok je osam maloletnih osoba, a strukturno gledano, prostitucija i seksualna eksploatacija su najzastupljenije, u čak 43 slučaja. Gledano tokom poslednje četiri godine, broj žrtava se na godišnjem nivou menja, pa je 2016. bilo 55 žrtava, 2017. 43 njih, 2018. njih 76, a od početka ove godine identifikovano je 27 žrtava, dok je još oko 30 slučajeva u procesu identifikacije, navode predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Prosjačenje kao vid trgovine ljudima

Maloletne osobe u lancu trgovine ljudima najčešće bivaju eksploatisana u vidu prosjačenja. Zloupotreba položaja ljudi koji brinu o toj deci, kao što je izloženost ekstremnom siromaštvu, povod je da maloletnici budu eksploatisani u vidu prosjačenja, ukazala je Ivana Perić iz Svratišta za decu ulice Novi Sad. Takođe, 95 odsto žrtava trgovine ljudima bilo je i žrtva nasilja.

- Nema razlike da li prosi devojčica ili dečak, jer svi su izloženi riziku prosjačenja, naročito što oni to ne uviđaju kao opasnost - navodi Perić. - Veća razlika je izloženost seksualnoj eksploataciji jer su devojke i žene izloženije tom fenomenu.

Na Konferenciji su učestvovali i predstavnici NVO „Atina“, Apelacionog suda u Novom Sadu, Sigurne ženske kuće u Novom Sadu, Crvenog krsta Novog Sada, Svratišta za decu ulice Novi Sad, kao i Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu Grada Novog Sada i Gradskog veća za socijalnu zaštitu i zdravstvo Grada Subotica. Događaju, koji organizuju Nevladina grupa „Sloboda nema cenu“, OPENS 2019, Ekumensko udruženje studenata i Evropski hrišćanski politički pokret, prisustvovali su i studenti, mahom psihologije, žurnalistike i prava.

- Ljudi misle da su žrtve trafikinga, ali i sami trafikeri, tamo neki ljudi, da se to ne dešava nama i u našem komšiluku, ali to je zabluda - istakle su predstavnice NVO „Atina“,skrećući pažnju na važnost podrške čitavog sistema, društva, kao i porodice, naročito u situacijama kada žrtva uspe da izađe iz lanca trgovine. - Podrška je važna kako bi se žrtvama vratila nada i snaga da nastavi dalje. Međutim, u praksi žrtve imaju osećaj kao da su samo broj na papiru. Pri izlasku iz lanca, žrtvi je najteže jer ostaje bez krova nad glavom, bez ekonomske sigurnosti, porodice i prijatelja. Takođe, u daljem sudskom procesu one iznova moraju da prepričavaju traumatska iskustva, što žrtve teško podnose i bivaju sekundarno viktimizovane.

Postoje brojni faktori koji guraju, ali i koji vuku u lanac trgovine ljudima. U prvu grupu spadaju siromaštvo, nezaposlenost, nasilje u porodici, ratna istorija i slično, dok drugu grupu ispunjavaju zanimljive ponude za posao, za putovanja, bolje prilike za kvalitetniji život. Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović je istakla da je reč o fenomenu koji više nije transnacionalan, već lokalan, kao i da podrazumeva da trafiker zloupotrebljava težak položaj žrtve.

Žrtve trgovine ljudima nemaju mogućnost da slobodno govore, da se slobodno kreću, a predstavljaju i takozvani skriveni zločin. Važno je predočiti i činjenicu da su žrtve te koje imaju traumu i da je ona deo njihovog života, a ne ceo život osobe koja je preživela eksploataciju. Kako bi celo društvo, ali i predstavnici nadležnih institucija, bili što senzibilniji po ovom pitanju, najvažnija je edukacija, što su govornici na Konferenciji pođednako istakli.

L. Radlovački