Kompjuteri ukinuli mozganje kroz dopisni šah

Postoji na hiljade kombinacija, a mala neopreznost jednog daje ogromnu prednost drugom. Međutim, nije baš uvek bilo tako. Nekada se igrao i dopisni šah, gde se suparnici nisu gledali u oči, a sedamdesetih godina bio je u Bečeju izuzetno popularan. Prednjačili su, sada već pokojni, Ljubiša Vukosavljević, Tibor Jakab, Stojan Kobiljski i Laslo Pap, ali i danas aktivni Momčilo Dragović, Zoltan Nađ, Obrad Sirotanović, te Radovan Matić, koji je pre tačno četiri decenija osvojio titulu vicešampiona Jugoslavije.

– Bio je to, zapravo, moj debi na finalnom delu 14. seniorskog šampionata države, koji se igrao od 1. febrara 1978. godine do 30. oktobra 1979 – priseća se svakoga detalja, kao da je juče bilo Radovan Raša Matić. – U izuzetno jakoj konkurenciji osvojio sam drugo mesto s deset poena. Ispred mene bio je Somborac dr Zoltan Ivegeš s poenom više, iza mene Milijan Prodanović iz Vogošće, kraj Sarajeva, s pola poena manje, dok je četvrto mesto osvojio Banjalučanin Ibrahim Kapić, prethodni šampion SFRJ. Drugo mesto mi je donelo, između ostalog, titulu majstora dopisnog šaha, mesto u reprezentaciji i nebrojene neprespavane noći. Uložio sam mnogo truda, ali mi nije žao. Međutim, žalim što je aktuelna kompjuterizacija praktično ukinula dopisni šah.

Odigrao je Matić do raspada zemlje 25 reprezentativnih mečeva, a za selekciju Vojvodine „utefterio” duplo više po raznim turnirima.

Iako rođen u Bečeju 1947, četiri decenije kasnije je napustio grad kraj Tise i preselio se u Zrenjanin, nadomak Begeja. Stariji u zavičaju su ga pomalo zaboravili, a mlađi nisu ni upoznali.

– Posle završene Gimnazije, studirao sam matematiku u Novom Sadu i prvi posao profesora dobio čak u Han Pijesku – daleko je od rodne Panonije započeo karijeru. – Vratio sam se u Bečej 1973. i prvo radio u OŠ „Zdravko Gložanski” u Radičeviću, kasnije od 1979. do 1987. bio direktor Centra za opšte vaspitanje i obrazovanje, koji je obuhvatao osam osnovnih škola i nižu muzičku, a dve godine i upravnik Dečjeg odmarališata u Vrsaru, gde su bečejska deca odlazila na letovanje. Bila su to lepa vremena, a Susreti prosvetnih radnika svake godine su mi još u sećanju. Igrao sam, čak bio i predsednik lokalnog Šahovskog kluba „Pion„. S titulom majstorskog kandidata imao sam rejting 2.425 poena. Od kad sam u Zrenjaninu, nastupao sam za prvo za „Proleter”, potom za „Tomaševac”, a poslednje četiri godine za „Drugi oktobar” iz Kumana. Bio sam i druga tabla zrenjaninske ekipe „Santos”, koja je devedesetih godina postala prvak „skraćene” Jugoslavije na četiri table.

Kada je odustao od dopisnog šaha, okrenuo se pripremanju talentovane dece za matematička takmičenja, od kojih je devetoro već dospelo na republičko, a troje i na savezno. Kad je otišao u penziju 2006, najzad mu je ostalo više vremena za šah.

– Svaki dan igram po 30 partija na kompjuteru, a matematika kaže da je to 10.950 godišnje. Nemojte se, dakle, čuditi ako vas na internetu pobedi „Ruzmarin 947” jer iza te lozinke nije pacer – upozorava Matić.

V. Jankov