Klinika za hematologiju KCV transplantira matične ćelije 40 godina
Klinika za hematologiju Kliničkog centra Vojvodine prva je ustanova u bivšoj Jugoslaviji koja je pre 40. godina, 1977. godine, uradila transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, metode koja se primenjuje kod malignih i nemalignih bolesti.
Kako objašnjavaju lekari ove ustanove, hematopoeza je stvaranje krvnih ćelija. Matične krvotvorne ćelije nalaze se u kostnoj srži i od nje nastaju zdrave ćelije. Nekada su se za ovu proceduru uzimale isključivo matične ćelije iz kostne srži, a sada se uglavnom uzimaju iz krvi. Radi se alogena transplantacija, od donora srodnih ili nesrodnih, kao i autologna kada se ćelije uzimaju od samog pacijenta.
„Transplantaciona medicina predstavlja efikasnu medicinsku proceduru, koja je postala standardna metoda u lečenju brojnih hematoloških i nehematoloških maligniteta. Ova metoda je u ekspanziji u poslednje dve decenije, a u 2015. godini u Evropi je urađeno 40.000 transplantacija kostne srži i sve veći broj je od nesrodnih davalaca. Menjalo se poreklo matičnih ćelija, nekada je primarni izvor bila kostna srž, a sada se one dobijaju iz krvi.
Od 1977. godine uradili smo 35 alogenih, a autologne radimo od kraja 2004. godine i uradili smo 90 transplantacija“, kazala je upravnica Klinike za hematologiju Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Ivana Urošević i napomenula da bi bez ove transplantacije pacijenti umrli.Zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo i donedavno upravnica Klinike za hematologiju dr Ivanka Savić navela je da su prvu transplantaciju uradili 1977. godine.
Dr Aleksandar Savić, dr Ivana Urošević, dr Ivanka Savić Foto: F. Bakić
„Tada je bolesniku sa teškom aplastičnom anemojom uspešno transplantirana koštana srž od brata blizanca. Oni su obojica radili u štampariji i jednom je kostna srž prestala da pravi zdrave ćelije, a drugi brat je bio zdrav. Oni su tada bili mladi, imali su oko 20 godina, a i sada su dobro i nedavno je čovek bio na kontroli“, ispričala je dr Ivanka Savić.
Od kraja 2004. godine započeta je još jedna metode, a to je aferezna procedura prikupljanja matičnih ćelija iz periferne krvi, kao i autologna transplantacija matičnih ćelija. U planu je da se zbog neophodnosti povećanja broja transplantacione procedure, u Klinici za hematologiju uvedu i razviju drugi vidovi ovog oblika lečenja, a to je alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze od nesrodnog davaoca i haploidentična transplantacija kod onih bolesnika koji nemaju drugi izvor donora.
Dr Urošević je navela da godišnje urade najviše pet transplantacija od srodnih davalaca, a akutnih leukemija je sve više i imaju između 40 i 50 novih pacijenata godišnje. Nisu svi oni za transplantaciju, ali su ipak veće potrebe od trenutnih mogućnosti klinike. Stoga će tražiti da njihov centar počne da radi i transplantacije od nesrodnih davalaca.
Načelnik sterilnog bloka i transplantacione jedinice Klinike profesor dr Aleksandar Savić kazao je da tek oko 25 odsto pacijenata može da dobije transplantaciju od srodnika, a njih 75 odsto neće imati tu mogućnost, već mora da dobije transplantaciju od nesrodnog donora
„U pitanju je ozbiljna intervencija koja može da dovede do komplikacija, jer pacijenti koji imaju maligne bolesti dobijaju i citostatike. Deo njih se potpuno oporavi“, kazao je dr Savić i dodao kako u nekim, retkim, situacijama, transplantacija može da se radi i dva puta, ako se vrati maligna bolest.
Kako je objasnio, pacijenti pre transplantacije, sedam do devet dana, dobijaju citostatike ili imunosupresive, a onda dobijaju produkt infuzijom ili transfuzijom.
Bolji uslovi u Klinici
Zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Ivanka Savić istakla je da je mnogo učinjeno na poboljšanju uslova rada, te da je obezbeđeno zamrzavanje i čuvanje matičnih ćelijau Zavodu za transfuziju, obezbeđeni su kontejneri sa tečnim azotom za transport. Prošle godine je promenjena 30 godina staraklimatizacija, čime je omogućeno preživljavanje i lčenje pacijenata u sterilnom bloku. nabavljena su savremena sredstva za doziranje i aplikaciju citostatika, a sada se nabavlja šest monitora z praćenje vitalnih funkcija obolelih. Naglasila je i da se veliki značaj pridaje edukaciji, te da u ovom segmentu postoji dobra saradnja sa KBC “Rebro” iz Zagreba.
Aparat za aferezni proces prikuplja matične ćelije i priprema rastvor koji se unosi na isti sistem kao infuzija ili transfuzija.„Prođe 12 do 20 dana do oporavka, a oni su za to vreme u sterilnom bloku, jer nemaju odbrane i skloni su infekcijama“, kazao je dr Savić.
Dr Ivanka Savić je napomenula i da je Klinika prva i jedina imala hepa filtere, koji preveniraju gljivične infekcije, jer one mogu da ugroze život.
LJ. Petrović