Klima se menja, treba menjati i navike

Visoke dnevne temperature s kojim se svakodnevno suočavamo već duže od mesec dana, čak pre nego što je leto uopšte zvanično i počelo, ukazuje da se klima promenila. Takvi vremenski uslovi ne prate nas od ove godine već godinama unazad, pa sve češće primećujemo ćudi vremena, poput obilnih padavina, olujnog vetra,  visokih dnevnih temperatura... Upravo ovog vikenda svedoci smo osetnog zahlađenja i dnevne temperature koja je ođednom pala za desetak stepeni.

Docetkinja na Prirodno - matematičkom fakutetu u Novom Sadu dr Zorica Podraščanin kaže da nismo samo mi izloženi  vremenskim promenama, već da je tako u celom svet, ali i da klimatske promene nisu iste u svim delovima sveta.

- Naše područje je baš pogođeno klimatskim promenama zbog globalne cirkulacije, i za to ne postoji neki poseban lokalni faktor, jednostavno je takva klima zemlje, promene se dešavaju i to nije samo kod nas - kaže dr Podraščanin. - U Americi su, recimo, učestaliji uragani, sve više je poplava i sutuacija na koje nismo pripremljeni. Na primer, male ostrvske države počele su da sele stanovništvo na viša ostrva, jer zemlja tone zbog podizanja nivoa mora.

Razlika u temperaturi između globalne i poslednje merene danas je  pet stepeni – navodi docentkinja Podraščanin.

- Počeli smo da se zagrevamo brzo, pa se očekuje da će se do kraja ovog veka zemlja  zagrejati za još četiri stepena, i temperatura će za vek ili dva dostići promenu kao za 10.000 godina, što predstavlja problem. Jer naša infrastrukutura nije napravljena naspram klime koja je sada. Tako smo u Novom Sadu prošle godine na Temerinskom putu ka Najlon pijaci, videli da je voda zbog velike kiše bila iznad automobila. Da je ta količina kiše pala za dva dana ne bi bilo problema, ali je kiša za sat vremena napravili potop. Odvodni sistemi nisu mogli da prime toliku količnu vode  i došlo je do poplave na putu. Isto tako i 2014. smo imali velike poplave zbog kiše u kratkom vremenu.  Po rečima naše sagovornice od 1960. računaju se toplotni talasi, pa su jedne godine bila dva toplotna talasa leti,  a svih ostalih jedan ili nijedan, a lane pet- šest i upravo te pojave ekstremnih događaja  su znaci klimatskih promena. 

- Izlaz za ovakve situacije postoji i ogleda se u ne emitovanju ugljen dioksida u atmosferi kaže – “Dnevnikova” sagovornica dr Zorica Podraščanin. Međutim, kako to postići kada privreda, tj. industrija  i svakodnevni život zavisi od ugljen dioksida?. Izlaz bi mogli da budu, navodi docentkinja,  izvori energije koji manje zagađuju, kao što su hidroelektrane, vetro generatori, stakleni paneli.

- U tome ljudi treba da budu ključni, jer ugljen dioksid ostaje vrlo dugo u atmosferi, hiljadama godina  i teško ga je vratiti iz afmosfere. Zato u svakodnevnom životu umesto automobila ili gradskog prevoza treba koristiti bicikl, štedeti struju,  jer se najveći deo struje  dobija iz termoelektrana koji su veliki sagorevači uglja i zagađivanja životne sredine.

Dr Podraščanin kaže da su skoro rađena istraživanja, da ako se nastavi trend vrućina smanjiće se broj dana kada ćemo se grejati zimi, a povećati broj dana kada ćemo morati da se hladimo, dakle koristiti klima uređaje, koji opet troše električnu energiju... 

- To znači da treba da koristimo prirodne izvore koji ne zagađuju, hidrocentrale, reke, neko spominje i nuklearne elektrane,  ali tu se odmah nadovezuje šta sa otpadom od sagorevanja – zaključuje  Podraščanin.

Zorka Delić