Kisić Tepavčević: Korona prisutna u skoro svim gradovima

Na pitanje novinara elektronskom poštom da li su nova žarišta Kovin i Pančevo, ona je rekla da gotovo nijedan region nije pošteđen i da je virus prisutan u skoro svim gradovima.

Kaže da je u opštoj bolnici u Pančevu hospitalizovano 150 pacijenata i da vecina njih nije iz Pančeva.

Kada je reč o Kovinu, Kisić Tepavčević kaže da je potvrđen kovid19 kod dva zdravstvena radnika, koji rade u laboratoriji i da oni imaju blagu kliničku sliku, te da su oni izolovani u banji Junaković, a izolovani su i članovi njihovih porodica.

Darija Kisić-Tepavčević rekla je da će Krizni štab donetu odluku o merama u narednom periodu, pa i o tzv. policijskom času za naredni vikend i za naredni period uopšte. 

Kisić-Tepavčević je, na pitanje novinara da li su tačne spekulacije medija da će biti doneta mera zabrane kretanja od idućeg cetvrtka do ponedeljka, rekla da sve mere koje se donose imaju samo jedan cilj a to je da se smanji mogućnost da dođe do kontakta osobe koja je infciirana i one koja je osetljiva. 

„Koja će mera biti u narednom periodu je pitanje za Krizni štab“, poručila je ona. 

Naglasila je da je suština da se svi, kao što se radi poslednjih dana, striktno pridržavaju svih mera, pa onda neće biti potrebne dodatne mere koje bi bitno menjale život. 

Darija Kisić Tepavčević je izjavila da je u ustanovama socijalne zašite potvrđen korona virus kod 44 korisnika i 25 zaposlenih.

U izlaciji je 319 korisnika i 150 zaposlenih, rekla je Kisić.

Ona je na pres konferenciji rekla da je to najosetljivija populacija i da se u mnogim zemljama videlo da ako se tu prošiti da je onda velika smrtnost.

"Od početka naši napori su bili veliki da se to spreči i u određenim ustanovama je potvrjdeno pristustvo virusa, ali smo preduzeli sve hitne mere suzbijanje".

Navela je da ima ukupno ustanvova socijalne zaštite čiji je osnovač država i Vojvodina 74 sa kapacitetom 14.512 korisnika i to 57 za odrasle i stare i 17 domova za decu i mlade, kao i da ima privatnih centara za odrasle stare 229 sa kapcitetom za 8.617 korisnika.

Kaže da je prijavljeno u ustnaovama socijalne zaštite prisustvo korone kod 44 korisnika: 14 korisnika u domu za smeštaj starih Stara pruga Umla, dva u domu za stare Doživeti 100. u Zemunu, šest u GC Niš, šest Domu za smeštaj starih Nana u Beogradu, 4 korisnika domu za ometene Blace, 1 u domu za stare u Smederevu, 1 korisnik usluga pomoć u kući u Begoradu.

I kod 25 zaoslenih koji rade u ovim ustanovama: 8 u domu za ometene u Blacu, 3 u domu za stare "Nana" u Beoradu, dva zpaoslena stare Eskula u Nišu, 1 u Doživeti 100. Beogradu, 1 zaposleni u centru za zaštitu odojčadi i dece u Beogradu, 1 zaposleni u domu Stara pruga na Umci, 1 zaposlen u domu za stare Sunčev breg u Begoradu i 1 zapasleni u gradskom centru za socijalni rad Novi Beograd.

Kaže Kisić da je potvđen koroan virus i u domu za stare Smederrevo, i da je tu 38 testirano zaposlenih i 41 korisnik i da je 14 korisnika hopsotlizovano.

Karantin je organizovan u gerontološkom čentru u Nišu i domu za stare u Smederevu.

Iz doma za smeštaj lice Blace dobili smo informaciju da postoji nedostatak kreveta i obratili se kriznom štabu.

Takođe, u domu Nana u Beogradu očekuju se rezultati daljih tesitranja, pa se postupa sa svim merama u cilju sprečavnja daljeg širenja.

"Vrši se aktivan nadzor i traganje u ovim ustanovama da se ne bi proširio virus masovno, što bi moglo da ima fatalne posledice. Otkrivene su sve osobe trenutno kod kojih se sumanjalo da su inficirane, a druge osobe su hospitalizovan, a i oni koji su bili u kontaktu sa njima su u izolaciji. Smatramo da su sprovede sve rigorozne mere kako bi se sprečilo širenje", dodala je ona.

Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da pristup rezultatima testiranih na Kovid-19 imaju predstavnici kriznih štabova, koji donose odgovarajuće odluke. 

Ona je tako odgovorila na pitanje ko sve ima pristup rezultatima testiranih na Kovid-19, s obzirom da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije danas izjavio da ima novih žarišta tamo gde su naši građani došli iz inostranstva. 

“Ako predsednik Republike i predsednik jednog od kriznih štabova nema uvid u ovakvu vrstu podataka, pitanje je ko ima?”, upitala je Kisić. 

Podsetila je da su formirani krizni štabovi za svaku specifičnu grupu, koje čine ljudi čije su aktivnosti definisane različitim protokolima i da svako od njih, u skladu sa svojim ingerencijama, ima odgovarajuće pristupe podacima na osnovu kojih donose odluke.

Darija Kisić-Tepavčević rekla je danas da još nije pričano na Kriznom štabu o konkretnom datumu nastavka školske godine. 

Ukazala je da 15. juli i 15. septembar ne bi bili jako popularni datumi, jer svako koji je roditelj ne bi to prihvatio sa velikim odušveljenjem. 

„Međutim moramo biti svesni da će se doneti onakva odluka koja je najbolja za našu decu. Takva da najmanje izložimo decu riziku, a što je još bitnije da ne prenesu infekciju među populacijom starijih. Pričaćemo o tome narednih nedelja kada ćemo tačno definisati kakvi bi bili vremenski okviri", najavila je ona.

Kisić-Tepavčević je, povodom predloga da se školska godina nastavi 15. jula, a nova školska godina 15. septembra i da li ima odluke o tome, rekla da je sigurno da deca nisu odavno u kolektivu i da je jasno da je stepen kolektivnog imuniteta kod najmlađih jako nizak. 

„Svesni smo da ukoliko se desi infekcija u ovoj grupi da su blagi oblici kliničkog ispoljavanja, ali mogu da prenesu infekciju na bake i deke koje se trudimo da sačuvamo, što smo do sada i uspeli“, ukazala je ona. 

Kisić-Tepavčević je rekla da su letnji meseci, sa visokim temperaturama, najbezbedniji kada je reč o ovakvim virusima. 

Darija Kisić Tepavčević rekla je da je apsolutno opravdano, sa stanovišta struke, da roditeljima dece sa autizmom bude omogućeno da svoju decu prošetaju, kada za to postoji potreba, što će i predložiti vladi. 

Ona je tako odgovorila na pitanje da li krizni štab može da preporuči vladi da izađe u susret roditeljima dece sa autizmom, kako bi mogli da ih izvadu u šetnju. 

“Apsolutno je stručno opravdano da se za takve kategorije građana odredi termini koji se ne poklapaju da drugim teriminima, i kao takvi biće predloženi vladi”, rekla je Kisić Tepavčević. 

Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je odluka o neprisustovanju novinara na konfrencijama o preseku stanja virusa korona doneta kako bi se novinari zaštitili od potencijalne zaraze. 

“Svesni smo da se u pojednim medijskim kućama javio određeni broj obolelih novinara, a takve zatvorene ustanove značajna su mogućnost za širenje infekcije. Vi ste nam dragoceni i želimo da zaštitimo sve naše građane, a posebno one koji se nalaze pod povećanim rizikom”, rekla je Kisić. 

Kisić je istakla da u ovoj situaciji novinari obavljaju “mukotrpan posao” i da su zbog posla koji obavljaju pod povećanim rizikom za nastavak širenja infekcije. 

List “Informer” naveo je u elektronskom pitanju da je juče poslao zvaničan zahtev Vladi Srbije da se omogući prisustvo novinarima na konferencijama, a Kisić je odgovorila da je to “jedini ispravan put” odnosno da je Vlada Srbije jedina adresa za takve zahteve. 

Darija Kisić-Tepavčević rekla je da je situacija, kada je reč o suzbijanju korona virusa, u Šapcu pod kontrolom. 

Kisić-Tepavčević je, na konferenciji za štampu na pitanje kakva je situacija u zdravstvenim ustanovama u Šapcu i da li preti da taj grad postane novo žarište, podvukla da je u ovom momentu čitava naša zemlja žarište. 

„Kada je u pitanju Šabac, radi se intenzivan nadzor u zdravstvenim ustanovama i populaciji, koje kao i u većini delova zemlje rade mukotrpan posao“, dodala je ona. 

Na pitanje da li Srbija učestvuje u istraživanju Svetske zdravstvene organizacije vezanu za protokol o upoznavanju sa virusom, načelnik Infektivne klinike Goran Stevanović je kazao da nije samo SZO, koja je inače krovna institucija međunarodnog zdravstva, ponudila takav upitnik. 

Kisić-Tepavčević rekla je da ovo nije prvi put da naša zemlja u oblasti zravstva sarađuje sa najkompetentnijim međunarodnim organizacijama. 

Istakla je da Srbija učestvuje u svim aktivnostima i protokolima širokog spektra aktivnosti. 

„Pratimo sve aktuelne informacije sa svih aspekata kada je u pitanju virus“, ukazala je ona. 

„Svi koji su dobili rešenje o kućnoj izolaciji u trajanju od 28 dana, posle isteka tog perioda, ako nisu imali simptome, pa nije ni bilo potrebe za testiranjem, mogu da se vraćaju svakodnevnim životnim aktivnostima, ali bi to, kao i svi, trebalo da čine veoma oprezno, zbog mogućeg širenja virusa“, kaže Darija Kisić Tepavčević.

Ona je tako odgovorila na pitanje više redakcija, ali i građana da se pojasni kakva je procedura za osobe kojima je istekla mera od 28 dana u karantinu, pre svega misleći na one koji su doputovali iz inostranstva.

“Svim građanima koji su dobili rešenje o stavljanju pod zdravstveni nadzor, o kućnoj izolaciji, u periodu od 28 dana, ukoliko tokom tog perioda nisu dobili simptome i znakove bolesti, pa nije ni bilo potrebno testiranje, nakon tog perioda ističe im vreme za samoizolaciju i mogu da se vraćaju normalnim životnim aktivnostima”, rekla je Kisić.

Ona je, međutim, napomenula da, imajući u vidu da postoji značajan rizik od lokalne transimisije virusa u populaciji, budu vrlo obazrivi prilikom vraćanja u svakodnevne aktivnosti, kao i svi drugi.

“To je apel za sve, ali oni koji su bili u kućnoj izolaciji, prirodno su željni druženja. Molim ih da se maksimalo strpe, jer se kraj epidemije nazire”, rekla je Kisić Tepavčević.

„Na Institutu Torlak nema novoinficiranih od korona virusa i epidemiološka situacija je pod kontrolom“, izjavila je Darija Kisić Tepavčević.

Ona je, na pitanje kako je došlo do zaražavanja zaposlenih na Torlaku i da li je i dalje broj zaraženih 12, kako je ranije saopšteno ili je taj broj povećan, rekla da se na Torlaku vrši intenzivan nadzor zbog specifičnosti posla za sve zaposlene u toj ustanovi.

"Nije se povećao ukupan broj osoba kod kojih je laboratorijski potvrđeno prisustvo ove infekcije. I kao što smo rekli inicijalna zaraza to jest prva inficirana osoba tamo nije zdravstveni radnik, ali radi u toj ustanovi, tako da se zarazila desila van zdravstvenog sistema. Nije došlo do zaražavanja u laboratoriji, međutim došlo je do daljeg prenošenja među zaposlenima".

Kisić Tepavčević ističe da je epidemiloška situacija stabilna i još jednom ponovila da nije došlo do povećanja broja novoinficiranih.