Kisić: Još pet ljudi umrlo od koronavirusa u Srbiji, 160 novozaraženih
U Srbiji je tokom poslednjih 24 sata još petoro građana umrlo od posledica virusa Covid-19, svi su muškarci i svi su imali komplikacije izazvane svojim prethodno narušenim zdravstvenim stanjem, što je ukupan broj izgubljenih života podiglo na 28, saopštila je danas v.d. direktorka Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević na redovnoj konferenciji za novinare u Palati „Srbija“.
U Republici Srbiji je do 15 časova 01. aprila 2020. godine registrovano ukupno 1060 potvrđenih slučajeva COVID 19.
Od poslednjeg izveštaja do 15 časova testirani su uzorci 810 osoba od kojih je 160 pozitivno i 650 negativno na novi korona virus.
Do 15 časova, 01. aprila 2020.godine, u nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirana je ukupno 4371 osoba koja je ispunjavala kriterijume definicije slučaja.
Cilj SMS poruka, kojima su građani upozoreni na situaciju u Srbiji sa širenjem korona virusa, nije bio da se širi panika, već da se dođe do onih koji nisu dovoljno informisani ili nisu shvatili ozbiljnost cele situacije, izjavila je Darija Kisić Tepavčević.
Ona je na redovnoj pres konferenciji o situaciji sa korona virusom rekla da je Krizni štab, u dogovoru sa mobilinim operaterima, poslao poruku da bi došli i do građana kojima je to jedini način komunikacije, a koji nemaju internet i ne gledaju televiziju.
"Širenje panike nije bio cilj, kao što to nije nijedno obraćanje, svima nam je cilj da sprečimo širenje dalje infekcije", rekla je Kisić Tepavčević.
Korisnicima mobilne mreže MTS poslata je poruka Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19 u kojoj je navedeno da je ‘’situacija dramatična i da se približavamo scenariju iz Italija i Španije’’, a građani mole da ostanu kod kuće.
Darija Kisić Tepavčević je izjavila da nijedan grad u Srbiji neće biti poštećen širenja zaraze novim virusom korona ukoliko građani ne smanje cirkulaciju i komunikaciju.
Odgovarajući na pitanje novinara u Palati Srbija da li su potvrđena nova žarišta u Srbiji, Kisić je rekla da trenuno nema podatke koliko je gradova sa najvećim brojem zaraženih, ali da oni jesu dobar pokazatelj gde bi mere u sprečavanju širenja infekcije trebalo povećati.
“Izvesno je da nijedan grad neće biti pošteđen ove bolesti ako nastavimo ovako da se ponašamo i ako bude tolika cirkulacija i komunikacija u gradovima”, podvukla je Kisić.
Prema ranije objavljivanim podacima, najveća žarišta novim virusom korona su gradovi Beograd, Valjevo i Niš.
Krizni štabovi razmotriće sutra, na zajedničkoj sednici, mere jače prevencije širenja korona virusa, izjavila je Darija Kisić Tepavčević.
Istakla je da je ključ i dalje pre svega u ponašanju građana i poštovanju već propisanih mera.
Kaže da će se narednih dana još intenzivnije raditi testiranje i ispitivanja sa ciljem da se spreči širenje virusa.
"Međutim brojevi neomoljivo pokazuju, gde smo i koliko smo doprineli da se ova bolest širi", dodala je ona.
"Sutra ćemo u toku dana imatio i zajedničke sastanke kriznih stabova, hoćemo da probamo da nađemo način i vidimo da li postoji mogućnost da još više omogućimo prevenciju ove bolesti. Ali, bez obzira, kakve god budu mere i odluke, ne možemo da uspemo ako svako od nas ne preuzime odgovornost za sprečavanje širenje ove infekcije", rekla je ona.
Navela je da je do sada preminuo od te bolesti 21 muškarac i sedam žena, kao i da ukupan mortalitet na današnji dan iznosi 2,64 odsto.
Ukupno su 72 osobe na respiratoru: 10 na Infektivnoj klinici KC Srbije, 1 osoba u KC Niš na Infektivnoj klinici, 6 KC Vojvodine, 9 KC Kraguejvac, 15 "Mišović", 9 Klinika za pulmologiju KC Srbije i 12 KC Niš u zgradi stare hirurgije i 10 KC Zemun.
Zamenik direktora Instituta “Batut” Darija Kisić Tepavčević je rekla da ne može da da precizne podatke o broju obolelih po zdravstvenim ustanovama.
Navela je da je važno da se oboleli zdravstveni radnici odmah prepoznaju i na adekvatan način izloluju da ne bi dalje širili infekciju.
“Bez obzira koliko je svako od nas pođednako važan sa aspekta mogućnosti širenja infekcije, ipak zdravstveni radnik, pogotovo onaj koji radi na odeljenjima gde su hronični bolesnici, imunodeficijentni, mora odmah da bude prepoznat i izolovan”, rekla je Kisić.
Ističe da velike napore usmeravaju ka pronalaženju kontakata svakog obolelog zdravstvenog radnika.
“Najveći deo aktivnosti nam ide tu da bismo mogli da napravimo bezbednu bolničku sredinu i omogućimo nesmetan rad drugih radnika”, rekla je Kisić Tepavčević.
Na pitanje da li ima podatke o broju zaraženih zdravstvenih radnika u bolnici u Ćupriji rekla je:
“Nemam sada tačan podatak da vam kažem, osim što znamo da u toj bolnici ima zdravstvenih radnika koji su pozitivni na korona virus. Oni su izolovani i ne rade”.