KCV: Lane uradili više od 3.300 mikrohirurških operacija oka

U pitanju su različite vrste operativnih zahvata na oku, od intervencija na kapcima, pa sve do najsloženijih zahvata u dubini oka, na mrežnjači i staklastom telu. Na ovako veliki broj intervencija uticalo je i to što je Ministarstvo zdravlja dalo nalog svim očnim klinikama da reše listu čekanja za operacije katarakte, te je u ovoj Klinici obavljeno više od 2.300 operacija katarakte, čime je višestruko nadmašen uobičajeni broj od oko 1300 operacija godišnje. Upravnik Klinike dr Siniša Babović kaže kako ovaj tempo rada sada predstavlja rutinu, a nastavlja se i ove godine.

Upravo zbog toga što je katarakta jedna od najčešćih hirurških intervencija u medicini, veliki broj ljudi se zbog nje podvrgao hirurškom zahvatu ili će biti prinuđen u budućnosti. Katarakta ili mrena je zamućenje očnog sočiva, a kako starimo, sočivo se zgušnjava i postaje tvrđe. Određeni faktori mogu da uzrokuju brži razvoj katarakte, poput pušenja, ultraljubičastog zračenja (UV zraka), šećerne bolesti, nekih lekova, kao što su kortikosteroidi i nedostataka u ishrani. Čak će i osobe dobrog zdravlja i sa stalnom fizičkom aktivnošću u nekom trenutku svog života, verovatno razviti kataraktu, navodi dr Babović.

Neki od znakova i simptoma katarakte su zamućen ili zamagljen vid, osetljivost na odsjaj, pojava blještanja oko svetlosnog izvora, boje koje izgledaju izbledelo ili požutelo i dvostruki vid. Katarakta može da oteža dnevne aktivnosti poput čitanja, gledanja televizije, vožnje, da umanji vid na daljinu i noću. Kada je katarakta u poodmakloj fazi, može jasno da se vidi beličasti odsjaj iz zenice. Katarakta je jedna od najčešćih očnih bolesti, uspešno se leči, a lečenje je uvek hirurško. Većina ljudi počinje da razvija kataraktu u kasnim pedesetim ili ranim šezdesetim godinama, ali mnogima ona ne ometa svakodnevne aktivnosti u meri koja zahteva intervenciju, sve do kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina. Zadebljalo, zamućeno i očvrslo sočivo se hirurški uklanja kada je kvalitet života pacijenta, prema njegovoj proceni, toliko smanjen da ima motiv za operacijom i tada se postavlja veštačko, savitljivo sočivo. Jednim hirurškim zahvatom, koji traje svega desetak minuta, većina problema sa vidom zbog katarakte može da se ukloni ili značajno poboljša.

Tokom 2019. godine Klinika je prešla na novi način rada, u kojem je najveći broj operacija koje se izvode na oku u takozvanom režimu dnevne bolnice. Gotovo sve operacije katarakte su ambulantne i pacijent ide kući istog dana. Pacijenti će možda zaspati, ali neće biti pod opštom anestezijom.

Sedativ koji dajemo učiniće da se osećate opušteno. Nekoliko kapi anestetika sipanih u oko će omogućiti da se na komforan i bezbedan način eliminiše bolnost pri intervenciji. Ne bi trebalo da osećate bol tokom operacije, iako, on se može ponekada javiti i nije znak nekog problema. Nakon zahvata uobičajen je manji otok oko operisanog oka, ponekad hematom, crvenilo u oku i zamagljen vid. Svi ovi simptomi će nestati nakon kratkog vremena. Operacija u proseku traje oko 15 minuta, mada će celokupno vreme koje provedete u operacionom bloku trajati oko jedan sat. Priprema za operaciju oduzima većinu vremena, pa se iz tog razloga na Klinici provodi celo prepodne, objašnjava dr Babović i napominje da pacijenti nakon operacije ne mogu da voze automobil, ali većina može da vozi već u roku od sedam dana posle operacije.

Neki pacijenti mogu kasnije da razviju „sekundarnu kataraktu“. To zapravo nije katarakta već zamućenje opne ili kapsule koja drži sočivo. Ovo zamućenje opne može lako da se ukloni uz pomoć JAG lasera, a intervencija se obavlja ambulantno, podseća na uobičajeni pregled i traje nekoliko minuta. Nakon nje se odmah vraća jasan vid.

Ljubica Petrović