Kako smanjiti upotrebu plastike u Srbiji?

Svi plastični proizvodi posle izvesnog vremena postaju otpad, pa tako, na primer, vodovodne cevi tek posle 50 godina, u automobilskoj industriji otpad nastaje posle 15 godina, dok ambalaža ima kratak vek i vrlo brzo postane otpad.

U Srbiji se svake godine generiše oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega se 10-15 odsto spaljuje, od 27 do 30 odsto se reciklira, a više od 60 odsto završi na deponijama, kaže sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragana Stevanovića. 

Navodi da je plastičarska industrija u Srbiji veoma razvijena i zapošljava više od 16.500 radnika, a da je u prošloj godini ostvarila izvoz veći od 800 miliona evra.

Da bismo zaštitili domaću proizvodnju, a pre svega životnu sredinu, proizvođači plastičnih proizvoda su podneli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila nacrt strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije, kaže Stevanović.

Kako je rekao, radna grupa je snimila situaciju, analizirala stanje po pitanju upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, predstavila viziju, strateške ciljeve, mere i rokove za ostvarivanje tih ciljeva, a ceo nacrt strategije oslanja se na Strategiju EU usvojenu u januaru prošle godine i evropske direktive iz te oblasti.

Proizvođači kažu da je plastika jako bitna i da će ostati jako bitna u industriji, svesni su ograničenja, ali i navode da tranzicioni period ne može biti kratak.

Predsednik Sekcije za plastične kese PKS Viktor Grujić kaže da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa, ali da se nastoji da se njihova upotreba svede na najmanju moguću meru. 

Naplatu plastičnih kesa vidi kao dobar način za smanjenje njihove upotrebe, a smatra da sama upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena, jer papirne kese ne mogu da se recikliraju i predstavljale bi nepovratno bačen resurs.

Rukovodilac Centa za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović kaže da će u narednih 30 dana trajati dijalog sa proizvođačima i reciklerima o tome koje je to najbolje i održivo rešenje.

Biće, dodaje, održane četiri rasprave i to u Subotici, Kruševcu, Nišu i Valjevu, posle čega je predviđen i dijalog sa predstavnicima ministarstava trgovine, privrede i zaštite životne sredine.

Strategija, kaže Mitrović, obuhvata mnoge teme, među kojima su pitanja depozitnog sistema, upotrebe plastičnih kesa, javno-komunalnog sektora i cena komunalnih usluga.

Bez integrisanog pristupa ne možemo završiti ovaj veliki nacionalni posao, rekao je Mitrović.

Naveo je da su plastične kese "mejnstrim" tema, ali i naglasio da je važno sagledati kakva je sudbina proizvođača, šta je sa zaposlenima, kako će se kese reciklirati i kakva je uloga javno-komunalnih preduzeća i sakupljača.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da godišnje u Srbiji upotrebimo 2,4 milijarde plastičnih kesa i navodi da tranzicija ka eliminisanju plastičnih kesa treba da bude proces.

Rekao je da se moraju menjati i navike kupaca koji bi u prodavnicu trebalo da nose ceger. 

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović je rekao da je to udruženje motivisalo trgovinske lance da naplaćuju plastične kese i da je njihova upotreba za godinu dana smanjena za 60 odsto.

Mnogi su do tih rezultata dolazili za četiri godine, kaže Malinović. 

Recikleri ocenjuju da je nacrt strategije interesantan, ali vide i neke propuste i navode da pored osam zemalja EU koje su uvele depozitni sistem za ambalažni otpad još šest zemalja u Evropi radi na njegovom uvođenju.