Kako povećati broj nedostajućih nastavnika?
NOVI SAD: Prema rečima ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića na sednici rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije (KONUS), mnoge škole imaju problem da obezbede pojedine predavače, a glavni razlog su male plate.
Zbog toga je najavio predlog da se od 1. septembra deficitarnim kadrovima, među kojima prednjače matematičari i fizičari, mada je sve manje i profesora stranih jezika, zarade uvećaju do 30 odsto, što bi mogla biti kratkoročna mera sa snažnim motivacionim dejstvom, pored dodele stipendija studentima prirodnih nauka, koji trenutno sebe više vide u privredi nego u školstvu.
Prošle godine, nastavnika bez obavezne master diplome u srpskim osmoletkama bilo je oko 1.000, govore podaci resornog ministarstva: 457 iz matematike, 239 iz fizike, 109 za informatiku, 133 za nemački i 48 za engleski jezik, što, ističu, ne znači da nisu sposobni da predaju, ali pravno i uskostručno gledano nemaju formalne kompetencije. Koliko je situacija alarmantna govori i činjenica da je lane, recimo, novosadski Prirodno-matematički fakultet ostao sa 423 slobodna mesta, od čega budžetskih čak 263, i to najviše na studijskom programu Matematika – 39. Prema Republičkom zavodu za statistiku, 2019. na master osnovnih akademskih studija upisalo se 54, dok je brucoša bilo 5.618.
U Vojvodini je situacija slična, osim što nemamo problema sa nastavnicima informatike i engleskog, ali zato nema dovoljno kadra za srpski jezik kao nematernji i nastavu na jezicima nacionalnih manjina, kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zvonimir Jović.
Razlozi su, kako dodaje, osim male plate, problemi koje prosvetni radnici imaju na poslu: nasilje koje se sprovodi nad njima od strane dece i roditelja, preopterećenost administracijom, preteranim kontrolama...
Pored toga, na pojedinim fakultetima, npr, PMF-u u Novom Sadu, smer fizika, asistenti glume strogoću, pa, recimo, od cele generacije jedan do dva studenta završe u roku, veli naš sagovornik.
Mlađi prosvetari odlaze već posle dve-tri godine, kada shvate da to nije ono što su očekivali, dodaje Jović, pa su škole primorane da zapošljavaju na primer, diplomirane inženjere ili apsolvente tih fakulteta.
Što se tiče uvećanja zarade, dovodi se u pitanje ne samo primena ovog predloga već i njegova pozadina, budući da se time protežira jedna grupacija, koja je tako stavljena u poziciju protiv nekog drugog.
Ako se naši koeficijenti množe sa cenom rada, nije mi jasno kako bi ovo moglo da bude isplaćeno ljudima sa deficitarnim zanimanjima, ali sam sigurna da je tih 30 odsto napravljeno na osnovu Zakona o radu, prema kojem možemo da primamo do 130 odsto zarade, rekla je predsednica USPRS-a Jasna Janković.
Prema njenim rečima, oni žele strateška rešenja u obrazovanju, a to znači uvođenje platnih razreda, jasno napredovanje u okviru njih i ozbiljnost države prema obrazovanju.
S. Milačić
