Kad zasvrbe tabani, studenti nađu rešenje

To znači da skroman studentski buyet bitno ne pogađa omladince, koji su više nego ikad raspoloženi za putovanja i istraživanja. Naruku im idu i brojni programi koji uz malo dobrovoljnog rada otvaraju inostrana vrata.

Jedan od promotera studentske mobilnosti svakako je Erazmus studentska mreža (ESN), koja trenutno obuhvata 41 državu sa oko 530 lokalnih ogranaka.

– Novosadskom ogranku mreže pridružio sam se pre više od godinu dana – kaže PR menayer na nacionalnom nivou Aljoša Mudri. – Znao sam nekoliko drugarica koje su članice i čuo koliko je zanimljivo upoznavati drugačije kulture. Svaka omladinska razmena ima neku temu i učesnike sa raznih meridijana. Ja sam nedavno bio u Bugarskoj, gde su liderstvo i timski rad, na devet dana, povezali 25 mladih iz sedam zemalja. Najpoznatije i najpopularnije su ipak dugoročne razmene, koje traju od jednog do dva semestra i za koje studenti dobijaju stipendije. Nekadašnji Evropski volonterski servis (sada European Solidarity Corps) treći je tip razmene i traje do godinu dana, tokom čega učesnici okupljeni oko nekog projekta imaju obezbeđen smeštaj, hranu, putne troškove i yeparac.

Svima koji žele da učine nešto dobro za zajednicu, a da vide sveta, na raspolaganju su brojni međunarodni volonterski kampovi, u kojima vam je za učešće, pored dobre volje, troškova puta, skromne participacije i eventualno vize, potrebno tek elementarno znanje engleskog ili jezika zemlje koju će posetiti. Ponuda se menja iz godine u godinu, a osim evropskih destinacija, nisu nedistižni ni Maroko, Indija, Kina ili Japan. Svoj angažman najlakše će naći „ekolozi”, mada ima mesta i za one koji žele da rade sa osetljivim grupama ili pak učestvuju u renoviranju, arheološkim iskopavanjima ili brizi o životinjama. Obezbeđen smeštaj uglavnom nije kamp već škola, omladinski centar, planinarski dom ili privatna kuća. Hranu obično pripremaju volonteri, pa se od njih očekuje da od kuće ponesu i nekoliko recepata.

Putovanje u sopstvenoj režiji može biti olakšano i studentskim karticama, a jedna od njih je Easy Travel Card (ETC), kojom se, između ostalog, ostvaruju popusti u autobuskom, železničkom i avionskom saobraćaju, bez obzira na to da li ste buyetski ili samofinansirajući akademac. ETC nema ni starosna ograničenja, već je jedino važno imati upisan semestar za tekuću školsku godinu na privatnom, odnosno državnom fakultetu.

Koncept u kome putniku namerniku, na dva-tri dana, besplatno ustupate topao krevet i nudite uvid u život svog grada već godinama nije stran, čudan niti zastrašujuć našim studentima, koji domaćine pronalaze na sajtu Coućsurfing. Obrazac u kome navodite kakvu muziku slušate, čime se bavite i šta vas čini srećnim osigurava vam da ćete završiti kod osobe sa sličnim interesovanjima, dok dostupne reference ljudi kod kojih idete pružaju određenu sigurnost. Pravila lepog vaspitanja nalažu da domaćinima odnesete nešto iz svoje zemlje, pa i da ponudite kuvani obrok ili pranje sudova. Pored kratkog boravka, mana ovakvog aranžmana je uklapanje u raspored domaćina.

– Dugo sam želeo da posetim Amsterdam, ali u kojoj god da sam se agenciji raspitivao, aranžmani ne samo da su bili preskupi nego su i značili da ću većinu vremena provesti u autobusu – kaže Nikola Subotić, koji je iz zone komfora na ovaj način odlučio da izađe sa svojom devojkom, a avionski let, linijski taksi i boravak koštali su ga 200 evra. – Bili smo tamo sedam dana, od čega četiri kod plesačice Neti, koju smo našli preko Fejsbuka. Budući da je baš tih dana nastupala u Belgiji, ustupila nam je svoju sobu, punu kostima, za 20 evra po danu, što je prilično povoljno za lokaciju s koje smo brzo stizali do centra. Dve noći prespavali smo kod vrlo finog Indijca Rahula u predgrađu Amsterdama. Tamo smo imali na raspolaganju kauč i dušek na naduvavanje. Imali smo sreće jer neki nude samo – pod! S njim smo stupili u kontakt nekoliko dana pred put jer postoje nova pravila kaučsurfinga. Odnedavno je uvedena godišnja članarina od 50 dolara, kojom se verifikujete na profilu. Kada to nemate, osim što vas u startu gledaju kao nepouzdane ili aljkave, dobijate samo deset ponuda na sedam dana. Potrudili smo se da napišemo lepu poruku kako bi nam poverovao da smo fini i time smo ga kupili.

Slađana Milačić