Kad je odlazak kod lekara noćna mora za nepokretne pacijente

Čak i kada uspeju da organizuju transport i stignu do zdravstvene ustanove, naiđu na prepreku koja se ispostovlja kao najveća – nedostatak humanosti. Upravo sa time se suočila nedavno jedna starija sugrađanka koja je bila u pratnji svoje nepokretne rođake, obolele od multiple skleroze.

"Sanitetski transport je kasnio više od dva sata. Rođaka je imala zakazan pregled u Klinici za rehabilitaciju u 8.20 časova, a transport je došao po nju skoro u 10 sati. Ja sam je čekala na rehabilitaciji, a onda su me zvali iz Poliklinike da mi kažu kako su je ostavili u suterenu", ispričala je ova 75-ogodišnja Novosađanka, čiji identitet je poznat redakciji “Dnevnika”.

Kada je stigla do Poliklinike videla je pun hodnik ljudi u invalidskim kolicima koji čekaju da ih neko odgura tamo gde imaju zakazan pregled. Pokušala je da izgura svoju rođaku, ali je za nju uspon iz suterena bio preveliki.

"Ona je nepokretna, oduzete su joj i ruke i noge, a kolica nisu ispravna. Dok je guram, njoj noge ispadnu, a ona ne može da ih vrati. Ispred Poliklinike je bilo nekoliko vozila hitne pomoći, ali niko kome sam se obratila nije hteo da mi pomogne. Svi su žurili dalje. Naredna ekipa hitne pomoći koja je stigla mi je pomogla. Čovek je nakrivio kolica i tako smo uspeli da je izguramo", priča vidno potresena žena.

Put do Klinike za rehabilitaciju je sama prelazila, ali je polako išla i mučila se i sa kolicima i sa rođakom, koja je bezmalo ispadala iz njih. Kolovoz kroz Klinički centar Vojvodine, u čijem krugu su obe ove ustanove, je uzan i dok je ona gurala kolica napravila se velika kolona vozila koja su pokušavala da prođu.

"Čučnula sam i počela da plačem. Tada je iz jednih kola izašao čovek i pitao šta se dešava, a ja sam mu samo rekla “pomozite mi”. On je povukao moju rođaku, nagnuo kolica, ja sam joj držala noge i tako smo stigli do Klinike za rehabilitaciju", nastavlja ova sugrađanka.

Dok je pokušavala da otvori vrata Klinike ugledala ju je medicinska sestra i pomogla joj, a potom je brzo obavila i lekarski pregled.

"Dok sam je ujutro čekala da dođe na Kliniku više puta su je prozivali, a ja sam im objašnjavala situaciju. Sada kada smo se pojavile svi su znali o kome se radi i odmah su je primili. Ne mogu da opišem koliko je lekar bio ljubazan, izuo joj je patike, pregledao je, zakazao joj naredni pregled, kod drugog specijaliste, neurologa", ispričala je ova žena.

Već iscrpljena ostavila je rođaku da čeka nekoliko sati sanitetski transport koji će da je vrati kući, jer je sada u toplom i videla je da je okružena ljudima koji će joj pomoći, ako zatreba.

"Ja imam 75 godina i nije mi lako da sama guram neispravna kolica po bolničkom krugu. Ja sam se rasplakala, a ona koja je bolesna je mene tešila. Žao mi je što na te teške bolesnike niko ne gleda", završila je svoju priču ova žena.

LJ. Petrović