Janković: Fajzerova vakcina ne menja ljudski DNK

U intervjuu za današnje izdanje lista "Politika", Janković je objasnio da ta vakcina uopšte ne sadrži DNK, već RNK, koja, kako navodi, može isključivo da posluži kao matrica za sintezu specifične belančevine virusa, ne dolazeći ni na koji način u dodir sa ljudskim genima.

Na pitanje da li ta vakcina može da izazove neku autoimunu bolest, Janković kaže da mnogobrojna obimna i temeljna naučna istraživanja svedoče da vakcine ne mogu da izazivaju autoimunska oboljenja.

"Stoga, ne očekujemo ni od Fajzerove vakcine protiv kovida-19 da izaziva takva oboljenja, utoliko pre što se ništa slično nije očitovalo u kliničkim studijama, na više desetina hiljada ispitanika", rekao je Janković.

Upitan o teorijama pojedinaca na društvenim mrežama da ćemo vakcinacijom protiv korone biti čipovani, Janković odgovara da je reč o "rasprostranjenom mitu lišenom bilo kakve realne osnove".

"Vakcine su u istoriji nauke i tehnologije daleko starije od čipova i služe za zaštitu od zaraznih bolesti", podvukao je Janković.

Govoreći o razlici između "Fajzer-Biontekove" i "Sputnjik" vakcine, Janković navodi da američko-nemačka vakcina nije živa, dok ruska jeste.

Međutim, ističe, i jedna i druga prema dosad prikupljenim podacima štite od infekcije.

Dodaje i da kontraindikacije za žive vakcine obuhvataju znatnije oslabljen imunitet, trudnoću i terapiju imunosupresivnim lekovima, dok za vakcine koje nisu žive te kontraindikacije ne važe.

Ističe i da svaka vakcina ima svoje posebne kontraindikacije, kao na primer preosetljivost na neku od komponenti.

Janković naglašava i da se do daljnjeg deca i trudnice neće vakcinisati, jer kaze da u tim grupama vakcina još nije ispitana.

"Što ne znači da i kod njih ne bi bila bezbedna", naglašava Janković.

Za sada, ističe, neće biti vakcinisane ni osobe kod kojih postoji uopštena sklonost teškim alergijskim reakcijama.

Na pitanje koliko dugo traje zaštita protiv kovida nakon vakcinacije, Janković kaže da se na osnovu poslednjih pokazatelja očekuje da imunitet traje više meseci ili godina.

Kada je reč o sticanju kolektivnog imuniteta, Janković napominje da se procenuje da je prag kolektivnog imuniteta iznad kojeg se ta zaraza teško prenosi u nekoj zajednici oko 70 odsto.

Objašnjava da kolektivni imunitet obuhvata i vakcinisane osobe i one koje su preležale kovid-19, pod uslovom da je kod njih, kaže, došlo do dugoročnog zaštitnog imunskog odgovora.

"Veoma smo daleko od tog praga trenutno, ali ćmo mu se postepeno pribiližavati kako vakcinacija bude napredovala", zaključio je Janković.