Izložba Jana Bačura u Muzeju Vojvodine svedočanstvo minulih vremena

Umetnikovu 65. po redu samostalnu izložbu priredile su više kustoskinje Aleksandra Stefanov i Tatjana Bugarski, u saradnji s Galerijom „Babka” iz Kovačice. Predstavljena su 82 dela različitog formata, tako da će posetioci u tri nedelje, osim ulja na platnu na kojima su portreti, kao i scene iz svakodnevnog života, imati priliku da se upoznaju s ilustrovanim knjigama Jana Bačura, u kojima je, poput hroničara, kičicom beležio minule događaje.

Jan Bačur rođen je 1937. godine u Padini, a prvu izložbu imao je u tom mestu 1950. godine, kada je kao trinaestogodišnji dečak prikazao pet-šest akvarela. Kako je objasnio, tada su ga spazili već afirmisani slikari, s kojima je sarađivao kad je otišao u školu u Kovačici. Na nagovor starijih kolega, „batalio” je tempere i akvarel i počeo da radi ulja na platnu.

– Iako je u mom okruženju u Kovačici bilo dosta slikara, nisam želeo da oponašam njihov rad, već sam tražio svoj pravac, svoj rukopis – naglasio je Jan Bačur. – Beležio sam život svojih predaka koji su pre 113-115 godina došli iz Slovačke i nastanili se u južnom Banatu, te tu osnovali Padinu. Dosta toga sam zapamtio, a o minulim vremenima pričali su mi i stariji. Na mojim slikama nema mehanizacije jer se nekada sve radilo ručno.

Istaknuti slovački umetnik do sada je naslikao 2.840 dela, od kojih kod sebe čuva oko 250, sve ostalo je, kako kaže, otišlo u svet. Najstarija slika u njegovoj kolekciji datira iz 1965. godine. Učestvovao je na 44 likovne kolonije, brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je više priznanja i odlikovanja.

Republika Srbija je 2012. godine naivno slikarstvo Slovaka upisala u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, a na toj listi je 63 umetnika kojima je slovački maternji jezik.

Interesantno je da su Jan Bačur i dr Drago Njegovan sedeli jedan do drugog kada im je 14. februara prošle godine predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio odlikovanja, i, kako su objasnili, tada je nastala ideja za 65. samostalnu izložbi u Muzeju Vojvodine.

Slikarski gen je od majke nasledio jedino on, budući da mu ni brat ni sestra nisu imali afinitet za likovno stvaralaštvo.

– Nadao sam se da će sin ili ćerka naslediti od mene talenat za slikanje, ali se to nije desilo – napomenuo je Jan Bačur. – Posle sam čekao da umetnički gen proradi bar kod jednog od troje unučadi, ali ni oni neće da slikaju, a imaju razrađen atelje, kao i boje koje ne bi morali da kupuju dok su živi.

Direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan kaže je da je slovačko naivno slikarstvo posle Drugog svetskog postalo jedan od repera nacionalne identifikacije, najpre u Kovačici, a zatim i u ostalim mestima širom Vojvodine u kojima žive Slovaci.

U mladosti se amaterski bavio fudbalom, a bio je i sekretar Fudbalskog kluba i Sportskog društva „Dolina”.

– Za slikanje nisam imao vremena jedino dok sam se bavio fudbalom – objasnio je Bačur, i kroz osmeh dodao da mu je vitka figura ostala kao uspomena na sportske dane. – Do odlasaka u penziju sam 35 godina radio kao matičar u Padini, gde sam venčao 1.250 parova. Ne znam koliko ih se razvelo, ali pričaju ljudi da su imali sreće što sam ih ja venčao.

Po mišljenju Pavela Babke, osnivača Galerije i Fondacije „Babka” iz Kovačice, možda čak i važnije od slika jesu knjige Jana Bačura, koje umetnik kao svedočanstvo ostavlja budućim generacijama. 

Osnovni motiv u slikarstvu Jana Bačura je zavičaj, te se u njegovim delima prepoznaje privrženost tradiciji i običajima. Na platnima su često prikazi radova na njivi i u polju, poslova u domaćinstvu i zanata. Ljudi različitih generacija pojavljuju se kao nosioci tradicije, dok slikar kičicom beleži život u Padini, crkvu, školu, opštinu, železničku stanicu, bunare, kafanu, ulice i karakteristične vojvođanske kuće. Umetnik navodi da svako godišnje doba ima svoje draži i služi mu kao inspiracija. Kako kaže, traži boje i posao, odnosno priču koja dolazi s promenom vremena.

J. Vukašinović