Izborni predmeti preopteretili  profesore i đake

Sam naziv „Reforma gimnazije ili Bolećiva praznina”, kao i sadržaj, izrodio se iz Naučnog skupa „Razotkrivanje reformi gimnazija”, održanog 7. marta 2019, u organizaciji Sindikata obrazovanja Čačak i Sindikata čačanske Gimnazije, gde su govorili roditelji, nastavnici, pedagozi, doktori nauka posvećeni obrazovanju, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta, te direktori osnovnih i srednjih škola.

Prema rečima prof. Milana Selakovića, jednog od autora publikacije koja se nedavno našla na policama knjižara, tokom poslednje dve decenije smenjivali su se mnogi ministri prosvete, ali su, umesto da ponude vatromet dobrih ideja, izazvali veliku glavobolju kod učenika i profesora.

– Sve je počelo 2002, kad je ondašnje Ministarstvo prosvete predložilo da se u naš obrazovni sistem uvedu trogodišnje gimnazije; srećom, predlog nije usvojen – rekao je Selaković na promociji publikacije. – Posle javne rasprave 2005. godine, Zajednica gimnazija Srbije izradila je inicijalni dokument pod nazivom „Predlog promena u gimnazijskom obrazovanju”, koji je usvojen, ali se na njemu nije radilo sve do druge polovine 2017, kada je urađena onlajn anketa u kojoj je učestvovalo oko 900 gimnazijskih profesora. Njene rezultate dobili smo početkom 2018.

Dokument je, dodaje, predviđao osavremenjavanje školskog programa, ali i uvođenje projektne nastave preko izbornih predmeta.

– U njemu piše da gimnazijski program jeste dobar, da priprema učenike za nastavak školovanja i da nema potrebe za nekim suštinskim promenama, osim da se deca nauče radu u grupi, savladaju nove veštine, spoje teoriju i praksu van učionica, probude radoznalost i stiču znanja iz različitih izvora, da budu aktivni, a ne pasivni posmatrači – objasnio je Selaković. – Činilo se da je osnovna ideja bila dobra, ali smo zaboravili da je dug put do realizacije. Prvog septembra 2018. počeo je novi eksperiment. Od šest ponuđenih izbornih predmeta, Gimnazija u Čačku izabrala je četiri: Jezik, mediji i kultura, Pojedinac, grupa i društvo, Obrazovanje za održivi razvoj, te Umetnost i dizajn.

Pored toga što je glomazan, obrazovni sistem je prilično neefikasan, trom i pritom premalo fokusiran na učenike, smatra Selaković, dodajući da su jednako opterećeni i profesori uvođenjem obaveznog pohađanja seminara i stručnih skupova uz novčanu kotizaciju, savremenih IT tehnologija za samoučenje, stručnog usavršavanja u okviru škole, bodovanja, samovrednovanja, pisanja portfolija... Kako dodaje, sve se svelo na puko prepisivanje evropskih zakona, propisa i standarda, bez dublje analize.

Sa dva izborna predmeta u prvom razredu gimnazije, škola je nekako uspevala da organizuje nastavu, kaže on. Međutim, kada su 2019. stigli novi programi za drugi razred, sa novim fondom časova za likovno, muzičko, strane jezike, sa uvođenjem časova za vežbe i teoriju, pojavili su se ozbiljni problemi: kako napraviti raspored časova, da li će biti dovoljno prostora i vremena, šta uraditi sa onim predmetima gde je broj časova smanjen za četvrtinu, a obim gradiva ostao isti...

– U početku smo problem realizacije izbornih predmeta rešavali kroz prvi i sedmi čas, ali šta raditi sa dvadeset-trideset takvih odeljenja? Morali smo preći na model tzv. vezanih časova u drugoj smeni, pa su đaci dva dana u mesecu imali po deset i više časova. Ove školske godine dobili smo šest novih izbornih predmeta: Primenjene nauke 1 i 2, Osnovi geopolitike, Ekonomija i biznis, Religije i civilizacije i Savremene tehnologije. Nastava će biti projektna, i to sa dva časa sedmično. Čačanska gimnazija u prvom i drugom razredu ima 43 grupe učenika koje pohađaju određene izborne predmete, i to bez Građanskog vaspitanja i Veronauke. A kada tome dodamo treći i četvrti razred sa preko osamdeset grupa, onda se postavlja pitanje kako realizovati nastavu, pa i naći profesore za sve to. Gde udenuti dopunsku i dodatnu nastavu, časove odeljenske zajednice, sekcije, takmičenja?

Budući da je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević tvrdio kako Srbija ima nerealno mnogo vukovaca i odličnih učenika, nameće se pitanje da li ćemo sa izbornim predmetima, koji se ocenjuju najčešće peticama, dobiti realniju sliku đačkog uspeha, napominje Selaković.

– Zašto se onda čudimo što trideset osam gimnazijskih vukovaca nije položilo eliminacioni test na beogradskom Medicinskom fakultetu? Neki od njih su od maksimalnih šezdeset bodova na testovima iz biologije i hemije osvojili samo po šest. Šta će biti sa osnovnim predmetima koji se na ovaj način marginalizuju? Učenici naše škole odlaze u Mariborsku gimnaziju i tamo završavaju treći i četvrti razred, ali izučavaju samo sedam predmeta godišnje – ističe profesor, poredeći je sa srpskom klasičnom gimnazijom, gde je uobičajeno od 14 do 18 predmeta.

Selaković smatra da hitno treba preispitati svrhu i efekte „ovog nazoviprojekta”.

– Da li Ministarstvo prosvete uvođenjem izbornih predmeta rešava problem tehnoloških viškova? Republički zavod za statistiku kaže da smo u poslednjih deset godina u osnovnim školama izgubili 60.000 đaka, dok ih je u srednjim školama manje za 40.000. Sa brojem učenika smanjuje se i broj škola. Osnovnih je manje za preko 200, a srednjih dvadeset i jedna, dok se broj privatnih škola povećao sa 41 na 64 – ističe.

Slađana Milačić