IZBOR UDŽBENIKA: Konkurencija i škole jači od volje roditelja

Reč je o dr Aleksandru Kavčiću i njegovoj Fondaciji, sa čijeg se sajta PDF-ovi pedesetak udžbenika mogu bez plaćanja preuzeti i prebaciti na personalni kompjuter ili odštampati, a za one koji žele ukoričene primerke, ponudili su višestruko jeftiniju mogućnost od dva dinara po strani. Kako bi promovisali domaće izdavače, ostvarili su saradnju sa Zavodom za udžbenike, „Novom školom” i „Infotehnikom”, a otkupljeni tiraž ovog meseca počeli da doniraju osmoletkama iz manjih sredina koje su se odlučile za izdanja sa sajta https://besplatnabiblioteka.com. Ovu akciju podržala je i njegova Svetost patrijarh Porfirije. Ipak, sudeći po komentarima roditelja, kojima je Kavčić, kao kupcima, hteo da vrati pravo na odlučivanje, nisu uspeli da se izbore sa „bahatim rukovodstvom škola”, koje se oglušilo i o peticije, i o Savete roditelja.

– Prosipaju nam neku priču o izdavačima, ali zato kada su krenuli na onlajn nastavu, nije se dovodilo u pitanje ko iz kog udžbenika uči. Pritom, pola knjiga nisu ni koristili – kaže majka jednog školarca, dok sledeća pokazuje drugu stranu medalje: – Pokušala sam da ustalasam našu lokalnu baru, ali sam ostala razočarana nezainteresovanošću roditelja. Mi smo odavno Mrtvo more! Da bismo menjali svet nabolje, treba prvo da promenimo svest o sebi i o značaju svog naroda.

Povodom spornih podataka u lekcijama vezanim za događaje i prilike od nacionalnog značaja, koji su se našli u knjigama stranih izdavača (setimo se samo danka u krvi, predstavljenog kao mogućnost da oteti dečaci napreduju na društvenoj lestvici, NATO alijanse kao mirnodopske organizacije ili pak pogrešnih granica na geografskim kartama), porparolka Zavoda za udžbenike Jelena Ivanović, gostujući u emisiji USPRS-a „Prosveta ima reč”, napomenula je da roditelji koji kupuju njihova izdanja, pre svega, nemaju problem sa tim šta u njima piše i znaju da će njihovo dete izaći iz škole sa znanjem koje je relevantno i naučno tačno. Udžbenici su, dodaje, metodički i didaktički tako osmišljavani da razumevanje pojmova u prezentaciji novog gradiva vuče vertikalu od prvog do osmog razreda osnovne škole. To znači da su autori tih udžbenika isti i da su postavili postulat, pa dete prepoznaje ono što je učilo u prethodnom razredu.

–  O tome je Zavod vodio računa svih ovih godina, ali je skrajnut. Glavno pitanje je ko se danas u Srbiji bavi obrazovanjem. Neko kaže 70 izdavača, neko 20, ali i da ih ima deset, da li je za srpsko tržište i škole potreban toliki broj? Sasvim je logično da ih bude nekoliko, da se bira između dva ili tri uybenika za bilo koji predmet, i Zavod nema ništa protiv toga, ali da se od toga pravi jedna pijaca gde će svako nuditi svoju knjigu, koja mora činjenično imati iste podatke koje je raspisalo Ministarstvo prosvete, nema smisla – dodala je.

Za pune 63 godine, otkako postoji, ova izdavačka kuća objavila je preko 7.500 naslova, tačnije preko 400 miliona primeraka udžbenika za sve nivoe obrazovanja, niz priručnika, monografija, leksikografskih izdanja, sabranih i izabranih dela vodećih imena naše i svetske nauke, književnosti i umetnosti. Budući da, kao sa autorima svojih izdanja, kontinuirano sarađuje sa članovima institucija od najvećeg kulturnog i nacionalnog značaja, među kojima su Srpska akademija nauka i umetnosti, te Matica srpska, polemika o kvalitetu knjiga koje ga reprezentuju čini se izlišna. Ipak, sve manje je štiva sa oznakom Zavoda na spiskovima za narednu školsku godinu, kažu roditelji.

Govoreći o mogućnostima izbora, ona je tom prilikom navela primer bukvara, objasnivši da i njihova kuća zarad toga ima u ponudi dva, koje potpisuju različiti autori, što je, smatra, sasvim dovoljno.

–  Šta će Srbiji 15 bukvara, odgovor nema praktično niko osim onog ko razmišlja samo o profitu – kaže ona. – On ne treba da bude skup zato što je šaren, ili zato što mu je prednja korica sjajna, ili zato što je unutra skuplja ilustracija, jer u krajnjem slučaju ne nudi ništa više od 30 slova azbuke. Pitamo se svi mi, uključujući i roditelje, zašto je bilo potrebno od udžbenika koji nosimo u srcu od prvog dana škole praviti „biznis”, umesto da košta 300 dinara, koliko je koštao u Zavodu pre nego što su se pojavili oni koji su od njega napravili nešto što „vredi” 1.000 dinara.          

 Slađana Milačić