Iz Dunava se izvlače 23 nacistička broda
Posle 76 godina Dunav će kroz Srbiju će uskoro biti plovan celim svojim tokom. Uslovi za takvo stanje stvoreni su posle potpisivanja ugovora vrednog 1,5 miliona evra kojim počinje velika akcija vađenja nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata potopljenih u Dunavu kod Prahova septembra 1944. godine.
Ugovor su u sredu potpisali ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i predstavnici konzorcijuma srpsko/nemačko/austrijskih kompanija, koje predvode „Mull und partners„ , „Milennium team„ i “iC consuleten”. Novac za ovaj izuzetan posao obezbeđen je iz Evropske investicione banke.
- Prvo moramo da utvrdimo šta se od eksploziva i ubojnih sredstava i u kojoj količini nalazi na 23 potopljena broda, što je preduslov da bismo sledeće godine bezbedno mogli da krenemo s njihovim vađenjem, za šta će biti izdvojeno 23 miliona evra - objasnila je ministarka Mihajlović.
Zbog nebezbedne i otežane plovidbe na ovom delu Dunava Srbija godišnje gubi pet miliona evra, naglasila je Mihajlović i podsetila na to da Srbija ulaže 380 miliona evra u vodni saobraćaj.
Direktorka Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, iz čijeg se kredita finansira prva faza, Dubravka Negre istakla je da projekat ima ne samo širi istorijski značaj, već je važan i za dalji privredni razvoj Srbije. Ona je ukazala na to da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prepoznalo značaj ulaganja u vodni saobraćaj, kao čistiji i bezbedniji vid transporta, zbog čega je Srbija jedina zemlja van Unije u kojoj EIB ulaže u ovaj vid saobraćaja. Dunav se nalazi na Panevropskom koridoru i realizacijom ovog projekta, kako je objasnila, „doprinećemo da roba brže i efikasnije stigne do zemalja EU, što je značajno za privredu Srbije”.
Vađenje 23 nacistička broda kod Prahova obezbediće pun profil plovnog puta od 180 metara, koji je zbog prisustva ovih plovila sada sužen na svega 100 metara.
Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji „Dunavski vilenjak“, potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.
Olupine ostaju kod nas
Odluka o tome da li će brodovi, nakon što su 76 godina proveli na dnu Dunava, biti izloženi kao eksponat ili vraćeni Nemačkoj, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Veljko Kovačević ranije je izjavio da su u dogovoru s Vladom Nemačke ta plovila ostavljena nama na raspolaganje, a da ćemo biti dužni da diplomatskim putem vratimo pojedine artefakte, ukoliko budu pronađeni.
Međutim, postavlja se pitanje hoće li nešto od tih brodova i ostati, jer, kako navodi Kovačević, postoji mogućnost da će jedna od tehnika izvlačenja biti da se brodovi podvodno seku i deo po deo izvlače iz vode.
- Jasno je da ako se na taj način brodovi budu izvlačili, od njih neće ostati ništa - kaže Kovačević.
Operacija je bila pokušaj proboja nacista Dunavom od Crnog mora do Beograda septembra 1944. godine, međutim, kada su stigli do Klisure, shvatili su da proboj nije moguć, pa je general Valter fon Štetner naredio potapanje kod Prahova 7. septembra, a 14. i 16. na 17. septembar kod Brze Palanke.
Nekoliko brodova je izvađeno posle rata i služili su u rečnoj ratnoj flotili JNA, međutim većina njih sa neeksplodiranim eksplozivnim sredstvima i dalje leži na dnu Dunava i otežava plovidbu u periodu niskog vodostaja.
Na nekima od njih je i ratni arsenal. Upućeni tvrde da se na tom mestu i dan danas nalazi više od 213.000 tona ratne tehnike, koja je bila na brodovima koje su nacisti pokušali spasiti povlačeći se sa Istočnog fronta. Pretpostavka je da se u olupinama nalazi i ratni plen opljačkan u Sovjetskom Savezu.
Malo je poznato da je navigaciona karta na tom delu Dunava bez ucrtanih plovidbenih ruta, što znači da kapetani već 75 godina plove na sopstvenu odgovornost. Poznavaoci prilika ukazuju i da ne postoji preporuka od strane Dunavske komisije za pravac plovidbe, odnosno za deo reke na kojem bi ona dala zeleno svetlo da se može bezbedno ploviti.
U septembru 2006. godine, Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je sonarno snimanje olupina, što je bila priprema za vađenje potopljenih brodova. Međutim, složena i veoma skupa operacija čišćenja korita Dunava obustavljena je zbog ekonomske krize. I tako se o ovom problemu ponovo, kao i decenijama ranije, govori samo u periodu niskog vodostaja.
Milan Bozokin
