Inicijativa: Bolnici na Mišeluku ime prvog srpskog doktora Jovana Apostolovića

On je završio studije u Haleu 1757. godine, a doktorsku disertaciju je između ostalog posvetio i srpskom narodu. U posveti je napisao kako se nada da će taj njegov naučni rad doprineti i srpskom narodu, do tada poznatom po oružju i borbi za slobodu, da bude poznat i po nauci i kulturi. Članovi Predsedništava Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva i ogranka Akademije nauka u Novom Sadu podneli su inicijativu da nova bolnica na Mišeluku nosi ime ovog prvog srpskog doktora - kaže za “Dnevnik” maksilofacijalni i oralni hirurg, vajar i književnik dr Vladimir Jokanović.

Kako navodi dr Jokanović, Apostolović je doktorsku disertaciju pisao na temu koja je i danas aktuelna, a to je tema stresa i uticaj duševnih patnji na fizičko zdravlje čovekovo, što je osnova stresa.

- Doktorska disertacijaje pisana je na latinskom i nije bila prevedena. Pronašao sam je u Britanskoj biblioteci i preveli smo je na srpski i izdali 2008. godine. U pitanju je izuzetno zanimljiv medicinski tekst - smatra dr Jokanović.

Inače, dr Apostolović je tražio posao nakon završetka studija, a pošto su u opštinskim vlastima bili Nemci i Mađari, on nije dobio dozvolu za praksu. Kada se 1762. godine kuga pojavila u Sremu, onda su se setili da imaju lekara, pa su angažovali Apostolovića.

- Jovan Apostolović je napravio poznati karantin, zahvljujući kojem je kuga zaobišla Bačku. Na četiri ulaza u Novi Sad je napravio kapije i kuga nije ušla u Bačku. Međutim, odmah posle kuge, ovaj lekar je dobio otkaz - ispričao je dr Jokanović.

Otkrivajući delo dr Apostolovića, Vladimir Jokanović ne samo što je pronašao njegovu disertaciju, nego je i napisao knjigu o Apostoloviću i uradio prevod disertacije, što je objavio novosadski ogranak Akademije nauka.

- Predložili smo da bolnica na Mišeluku nosi njegovo ime, ne samo zbog neospornih zasluga koje je imao, nego i zbog činjenice da je bio prvi doktor u Novom Sadu, gotovo sto godina pre nego što je Beograd imao doktora. Kada bi bolnica ponela njegovo ime, to nije bez značaja ni za kulturni imidž grada, da je imao intelektualca sa doktorskom diplomom pre 260 godina - ispričao je dr Jokanović.

Bista po zamišljenom liku

Apostoloviću su i otac i stric bili bogati i živeli su u Pešti, odakle je on kočijama putovao na studije u Hale, u severnoj Nemačkoj. Dr Jokanović kaže kako se ne zna tačna godina rođenja Apostolovića, te se spekuliše čak sa tri godine i to su 1726, 1731. i 1734. Jokanović misli kako je najverovatnije rođen 1734. godine, jer je diplomirao 1757. godine. Isto tako, ne zna se ni gde je sahranjen, a umro je 1769. godine, veoma mlad, najverovatnije od tuberkuloze. I njegov lik je misterija, jer ne postoji nikakva slika, te je dr Jokanović zamislio kako je on izgledao i izvajao bistu dr Apostolovića, koja je postavljena ispred Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Inicijativu da bolnica na Mišeluku ponese ime dr Apostolovića podneli su početkom juna u ime Akademije, Društva lekara Vojvodine, Sekcije za humanost, umetnost i kulturu Društva lekara Vojvodine i Društva za zdravstvenu kulturu Vojvodine. Inicijativu su uputili predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću, gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, direktorki Kliničkog centra Vojvodine profesorki dr Editi Stokić i članu Gradskog veća zaduženom za zdravstvo dr Draganu Stajiću.

- Nadamo se da će imati sluha da shvate važnost za grad koji ima kulturnu tradiciju i koji će biti Evropska prestonica kulture. Bilo bi dobro i da se napravi drugo izdanje knjige o Jovanu Apostoloviću i objavi njegova disertacija, koja je filozofski snažna i bila bi korisna i danas i studentima medicine i svima nama - zaključio je dr Jokanović.

Društvo lekara Vojvodine pokrenulo je i akciju da se u bolnici na Mišeluku napravi biblioteka beletristike od dobrovoljnih priloga. Ukoliko bolnica ponese ime dr Apostolovića u Društvu lekara Vojvodine se nadaju i bi se postavila replika biste ispred bolnice.

Ljubica Petrović