I TRAVA PROCVETALA KAD JOJ VREME NIJE Evo kako će klimatske promene uticati na osobe sklone alergijama

To praktično znači da se na ovom području polen detektuje kad god da se pojavi u atmosferi, za razliku od mernih stanica nacionalne mreže, koje su aktivne od februara do novembra.

Koliko je to značajno ilustruje  činjenica da je ove godine tim koji predvodi dr Branko Šikoparija, naučni savetnik na Institutu Biosens, detektovao već po- četkom marta prva polenova zrna trave, što je potpuno van uobičajene fenologije za ove biljne vrste.

– Temperature su bile neobično visoke za ovo doba godine, a biljke ne zanima datum na kalendaru. One svoje vreme mere spram spoljašnjih uslova, neke se vode temperaturom, druge opet količinom svetla, odnosno dužinom dana. I očigledno je do nekih promena došlo kada se trava našla u vazduhu – pojašnjava dr Šikoparija. – Da se razumemo, pojedinačno registrovanje polenovih zrna ne znači da sve trave sad cvetaju u našem regionu, već su u pitanju određene jedinke ili pojedine populacije, ali nema sumnje da se već može govoriti o drugačijem reagovanju biljaka no što smo navikli.

U svetlu aktuelnih klimatskih promena to se nekako moglo i očekivati.. Uostalom, treba li podsećati na to da je evropska klimatska služba Kopernikus saopš- tila da je minuli februar bio „najtopliji u istoriji posmatranja vremena i klime”, čime se obaranje temperaturnih rekorda produžilo na devet meseci zaredom. Pri tome, nisu u pitanju „kozmetička” pomeranja: prema podacima Svetske meteorološke organizacije, u 2023.  je globalna prosečna temperatura bila čak 1,48°C iznad proseka predindu- strijskog perioda (1850-1900). A da nije u pitanju tek prosta igra brojki svedoči činjenica da svaki deseti deo stepena rasta temperature zapravo predstavlja dodatno termodinamičko gorivo koje, između ostalog, pojačava toplotne talase i oluje.

– Takve su se promene već dešavale kroz istoriju. Mi imamo relativno kratku istoriju praćenja temperature i efekata ovakvih promena. U proteklih 10 hiljada, 100 hiljada, milion godina... vegetacija se menjala. A menjala se upravo s promenom klime. Jer biljke su odgovarale na te promene sistemski, prilagođavajući se tako što su postepeno menjale vreme svojih fenofaza. Ili su jednostavno nestajale sa nekog područja. U jednom momentu ako i ovde kod nas uslovi ne budu više povoljni za neke biljke, one će se ili prilagoditi ili prosto nestati – pojašnjava dr Šikoparija. – Recimo, trave kod nas cvetaju krajem marta ili početkom aprila, pa se polen pojavljuje u vazduhu sve do septembra. Ali u regionima gde je jako toplo, polena trava nema tokom leta. Dugoročno gledano, ako se i kod nas nastave žarka leta, neke vrste će i ovde tokom leta prestati da cvetaju, i mi ćemo na merenjima to videti. A ovo što sada vidimo definitivno jeste indikacija šta se može očekivati kako se klima bude menjala u našem regionu.

Institut Biosens uključen je u Sylva projekat Evropske unije, koji ima za cilj testiranje dostupne opreme u smislu sposobnosti detekcije i klasifikacije bioaerosola, ali i održivosti rada tih uređaja u „kritičnim” oblastima: vreloj Kordobi, na visokim Alpima, u polarnim delovima Finske i – Novom Sadu – navodi dr Šikoparija. – Učešće Novog Sada, zapravo, nije neobično, jer iako možda nismo ekstremni kao polarne oblasti, Panonska nizija jeste pod značajnim uticajem klimatskih promena. Naime, ono što mi ovde doživljavamo čak se može nazvati svojevrsnom dezertifikacijom. Posledično, ima mnogo više nego ranije prašine u vazduhu. A što više ima prašine, to ona više komplikuje merenja. I sa tog aspekta mi moramo da testiramo merne uređaje i učinimo ih sposobnim da funkcionišu i u takvoj sredini.

Šikoparija napominje da se njihovi merni uređaji nalaze na krovu zgrade – u ovom slučaju PMF-a, kako bi se merenja učinila koliko- toliko reprezentativnim za određeni region.  A to praktično znači da sve promene koje se detektuju predstavljaju zapravo prosečne promene na posmatranom prostoru. Drugim rečima, tek ako dovoljan broj populacija biljaka koje emituju polen oseti efekat klimatskih promena i na njih odreaguju, to bi se detektovalo u vazduhu. A lokalni efekti mogu da budu čak i intenzivniji.

– Nama se, recimo, dešavalo da povremeno detektujemo polen leske u vazduhu još u decembru. A to znači da je dovoljna količina populacija zaista procvetalo. E sad zamislite kakav to efekat može imati na nekog ko je alergičan na taj polen i naravno da ga ne očekuje pred Novu godinu. Upravo stoga su promene na nivou detekcije i merenja izuzetno važne. Upravo stoga se naša laboratorija delom već prilagodila time što smo počeli da radimo merenja tokom cele godine, jer smo shvatili da ciklus merenja moramo učiniti kontinuiranim da bismo detektovali sve promene. A drugi korak bi bila potpuna automatizacija merenja. Već neko vreme, i na Institutu Biosens, ali i na nivou Evrope, razgovaramo, naime, o automatizaciji identifikacije polena i drugih bioaerosola. Jer takva automatizacija će upravo olakšati kontinuirana merenja, što će pre svega biti na korist građanima koji se bore s polenskim alergijama.

Miroslav Stajić