I dalje važi preporuka da se "kovid bolovanje" plaća 100 posto
Važi preporuka Vlade Srbije poslodavcima da zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog KOVID-a, mera izolacije ili samoizolacije, isplaćuju naknadu zarade u visini od 100 procenata
BEOGRAD: Vlada Srbije početkom aprila preporučila je poslodavcima da promene akta kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog KOVID-a, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana naknada zarade u visini od 100 procenata, i ta preporuka i dalje važi, navodi se u odgovoru Tanjugu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Vlada Srbije je preporukom poslodavcima obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavljanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest KOVID, naložena mera izolacije ili samoizolacije.
"Odsustvo sa rada se dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad - doznakom, u skladu sa zakonom", navodi se u zaključku Vlade Srbije.
Ministarstvo naglašava da ovaj Zakljucak Vlade Srbije nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja.
Kako se navodi na osnovu prava iz Zakona o radu, a u skladu sa preporukom koju je Vlada dala, izvršene su izmene i dopune posebnim kolektivnih ugovora za zdravstvene ustanove, socijalnu zaštitu, državnu upravu, lokalnu samopoupravu, MUP, predškolsko obrazovanje, visoko obrazovanje, studentski standard...
Zakonom o radu je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva sa rada zaposlenog i to najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, sa mogućnošću da se isto pravo utvrdi u većem iznosu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Ministarstvo navodi da nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade za slučaj odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je uređena Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
"Nema smetnji da se utvrdi naknada zarade u većem iznosu nego što je to uređeno zakonom. Mogućnost ugovaranja, odnosno utvrđivanja većeg prava od zakonski utvrđenog iznosa naknade zarade, zavisi od finansijske situacije konkretnog poslodavca", zaključuje Ministarstvo.