Hirurg Dejan Lukić spojio ljubav prema medicini i tangu

Oni koji ga dobro poznaju kažu da je uspešan i u jednom i u drugom. Dr Dejan Lukić uspešno gradi karijeru i kao hirurg i kao asistent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, ali i na plesnom podijumu u argentinskom tangu. Sa svojom plesnom partnerkom Anom Nauparac Despotović osnovao je 2007. godine udruženje „Todo Tango“ koje je ovaj senzualni argentinski ples dovelo u Novi Sad i Vojvodinu, a za 14 godina postojanja organizovali su brojne radionice, seminare i plesne večeri-milonge, a najprepoznatljivija međunarodna manifestacija iza koje stoji dr Lukić sa saradnicima je „Novi Sad -Tango grad“ koji svako leto najveći vojvođanski grad pretvori u prestonicu tango ritma, a plato pored sata na Petrovaradinskoj tvrđavi u veliki plesni podijum za plesače-tangerose iz raznih krajeva Srbije i sveta.

Kroz njihove plesne radionice do sada je prošlo preko 500 plesača raznih generacija, mnogi od njih ostali su verni argentinskom tangu i učestvuju u milongama. Naš sagovornik navodi da tango nije običan ples.

– Tango nije samo ples. On obuhvata i muziku i kulturu Argentine. To je način života – predstavlja nam ovu igru dr Lukić, specijalista opšte hirurgije.

Neretko ga pacijenti prepoznaju kao plesača iz spota Zdravka Čolića za pesmu „Što ti dadoh“, pa je iznenađenje veće kad saznaju da je plesač u stvari hirurg koji će voditi računa o njihovom zdravlju.

Kako pojašnjava za „Dnevnik“, ovaj Somborac je plesom počeo da se bavi po dolasku na studije medicine u Novi Sad, početkom dvehiljaditih, promenio je nekoliko plesnih klubova gde se upoznao sa plesnom partnerkom Anom Nauparac Despotović i sa kojom je otkrio i izabrao tango kao svoj konačni plesni izbor. Išao je na redionice tanga u Beograd 2005. godine, a onda je po nagovoru instruktora tanga, zajedno s plesnom partnerkom oformio udruženje „Todo Tango“ koje i danas postoji i neguje i promoviše kulturu agrentinskog plesa.

Naš sagovornik navodi kako da bi se ovim plesom ovladalo potrebno je oko dve godine vežbe, jer razvijanje veštine plesa podrazumeva i zavidnu fizičku kondiciju, pošto se po jednoj dužoj plesnoj večeri promene po dve-tri košulje ili majice zbog znoja, ali tango traži i razgibanost i određenu psihičku pripremu.

– Vežba se postura, balans, kombinatorika i kao najvažnija stvar vežba se konekcija sa osobom s kojom plešete. Tango od muškaraca traži da „sažvaću“ svoj ego. S druge strane, jake žene imaju problem od starta da proplešu, da se prepuste i da skroz veruju svom partneru-lideru. Kad stanete ispred plesnog partnera može se videti ko je kakva ličnost – navodi Dejan. 

Tango je igra sa mnogo fizičkog kontakta, gde se plesni partneri dodiruju gornjim delom tela i licem, pa je za početnike u ovom plesu prilično neobično na početku prilagoditi se pravilima tanga.

– Kada nam dođu početnici, prvo ih učimo tehnike da bi mogli da tako plešu. Kada dođe momenat da budu „blizu“ i uđu u privatni prostor druge osobe, tu bude različitih scena, od neprijatnosti, stida, smejanja… ali kada se naviknu, onda to krene svojim tokom – ističe naš sgovornik i dodaje da tango zahteva određenu ozbiljnost i zrelost, te preporučuje da se ovim plesom ne bave mlađi od 25 godina.

Ali, zato su u njihovom klubu plesali i plešu i parovi koji su prešli 70 godina života. Pojedini  plesni parovi postali su i životni parovi, što, kako ukazuje, govori o posebnoj konekciji među ljudima koji plešu ovu argentinsku igru.

Ovo udruženje nema svoje prostorije pa zakupljuju plesne sale. Sada se nalaze u Ulici Petra Drapšina, gde održavaju časove plesa i milonge. Ali, nedostatak svog prostora pravi dosta problema, jer nisu uvek sale dostupne za predviđene programe, pa su periodično prinuđeni da menjaju lokacije za plesanje tanga.

Tango mnogo daje, ali traži posvećenost

– Tango je i neka vrsta psihoterapije, bračne terapije. Argentinski tango se koristi u rehabilitaciji pacijenata s demencijom, Alcajmerovom i Parkinsonovom bolesti. A i zdravstveni benefiti su brojni, i što se tiče mentalnog stanja-relaksacije, i što se tiče fleksibilnosti pokretljivosti zglobova, jačanja muskulature... A sa druge strane traži disciplinu. Toga treba i u medicini. Tango mnogo daje ali traži posvećenost. Meni konkretno tango donosi relaksaciju, podstiče me za rad na sebi, znači mi za komunikaciju. I fizički mi znači, jer nemam problema s kičmom – zaključuje dr Dejan Lukić.

Sa tangom je obišao veliki deo sveta, jer u mnogim zemljama postoje tango zajednice, pa je imao prilike i da pleše na različitim festivalima, ali i da upozna mnoge tangerose s raznih meridijana. Za njega najupečatljivija je bila poseta Buenos Ajresu, rodnom mestu tanga, gde je mogao na licu mesta da oseti duh Argentine i onoga što tango čini takvom igrom, navodeći da je muzički sinteza nemačke i španske muzike i ritma crnih robova koji su dovođeni u Latinsku Ameriku.

Dejan ističe da argentinski tango sa sobom nosi brojna terapeutska svojstva, upravo zato što počiva na kontaktu plesnih partnera. Rad na Institutu za onkologiju donosi mnogo stresa i susreta s pacijentima kojima je potrebna pomoć i podrška jer imaju karcinom. Kako navodi, upravo kroz tango je izgrađivao veštinu komunikacije, ali i smirenost koja je obolelima preko potrebna kada pričaju s lekarom o svojoj bolesti.

Aleksandar Savanović