Haliti: Pesma za Evroviziju ukazala na sistemsku diskriminaciju Roma
BEOGRAD: Direktor Kancelarije za romske inicijative Fondacije za otvoreno društvo Mensur Haliti saopštio je da je nedavni izbor za pesmu Evrovizije u Srbiji rasvetlio kritično pitanje o kome je, kaže, trebalo dugo da se raspravlja u srpskom društvu - sistematsku diskriminaciju romske zajednice.
Takmičari Zejna i Džipsi govorili su o mržnji koju svakodnevno doživljavaju zbog svoje nacionalnosti, skrećući pažnju na gnojne i krvareće rane srpskog društva na koje svakodnevno zatvaramo oči. Antiromsko raspoloženje u Srbiji nije stvar individualnih predrasuda, već je ukorenjeno u neprijateljskoj javnosti, nasilnoj politici, diskriminatorskim institucijama, politikama i praksama i dehumanizaciji i demonizaciji medija, rekao je Haliti.
Dodao je da su Romi predugo bili ignorisani, diskriminisani i dehumanizovani od strane opšte javnosti, i da se to odrazilo negativnim stereotipima i predrasudama, koji su podstaknuti nedostatkom razumevanja i obrazovanja o romskoj kulturi i istoriji.
Da bismo rešili ovo duboko ukorenjeno pitanje, prvo moramo prepoznati značajan doprinos koji su Romi dali srpskoj kulturi i umetnosti kroz istoriju. Zapravo, jedina takmičarka koja je pobedila na Evroviziji i dovela Evroviziju u Srbiju bila je romskog porekla. To je bio trenutak velikog ponosa za Srbiju. Romi su odigrali ključnu ulogu u oblikovanju kulturnog pejzaža naše zemlje i neophodno je priznati njihov neprocenjiv doprinos umetničkom nasleđu zemlje, naglasio je Haliti.
Kako je rekao, "moramo da se pozabavimo duboko ukorenjenom etničkom podelom u našoj zemlji" kako bi stali na "put ekstremizmu krajnje desnice i rasizmu koji preti društvenom tkivu".
Moramo da krenemo putem etničko-nacionalističkog isceljenja, što zahteva da se suočimo sa prošlošću, predrasudama i internalizovanim negativnim sentimentima. Lečenje od rana rasizma je dug i težak put, ali je jedini put za izgradnju bolje i politički zdravije budućnosti za sve, istakao je Haliti.
On dalje ističe da srpsko društvo mora razumeti ulogu koju istorija igra u održavanju etničkih mitova i stereotipa.
Moramo da se prevaspitamo i da se odučimo od procesa rasizma. Tako jedino možemo da razvijemo duboku svesnost i savesnost i izlečiti se od tuge i traume koje rasizam ostavlja kao efekte. Takav pristup se ne odnosi samo na okončanje štete od rasizma – radi se i o našem oslobađanju od rasizma. Jedino tako možemo da se borimo protiv manifestacija rasizma kroz mikroagresije i diskriminaciju, rekao je Haliti.
Direktor Kancelarije za romske inicijative naglašava da problem diskriminacija može biti rešen ukoliko "budemo spremni da se uključimo u iskrene i teške razgovore, da slušamo glasove onih koji su predugo bili ignorisani i da radimo na značajnim promenama na sistemskom nivou."
Vreme je da prekinemo krug ćutanja i zahtevamo promenu. Suočavanje sa prošlošću i izgradnja pravedne budućnosti zahteva zajednički napor svih nas. Nije dovoljno samo priznati bol i diskriminaciju koju su Romi pretrpeli. Moramo aktivno da radimo na stvaranju društva koje vrednuje i tretira sve ljude sa poštovanjem i dostojanstvom, ocenio je Haliti.
Prema njegovim rečima, "činjenica da su Zejna i Džipsi izneli ovo pitanje u prvi plan tokom procesa izbora za Evroviziju naglašava moć umetnosti da skrene pažnju na društvena pitanja".
Zato ne treba da odbacujemo poruku Zejne i Džipsija kao samo još jednu fusnotu u godišnjem spektaklu. To treba da shvatimo kao poziv na buđenje i poziv na akciju, da radimo na stvaranju društva u kojem svaka osoba, bez obzira na svoju etničku pripadnost ili poreklo, može da živi dostojanstvenim životom. Tek tada možemo zaista reći da smo pravedno i demokratsko društvo, zaključio je Haliti.