Godišnjica zločina nad Srbima u selu Brežani kod Srebrenice

Kako je u knjizi „Hronika našeg groblja“  zabeležio Milivoje Ivanišević, u ranu zoru tog junskog dana „muslimanski agresori iz Srebrenice izvršili su strahovit napad na ovo malo, nebranjeno selo. Zveri u ljudskom obliku tada su počinili neviđeni pokolj ubijajući sve što se kretalo - i žene i decu, i staro i mlado  a nisu bile pošteđene čak ni životinje. Zločinci pod komandom balkanskog kasapina Nasera Orića samo su sledili naredbu koja je glasila "Pobij i zakolji sve srpsko".

Preživeli ovog masakra pričaju da su muslimanske snage najpre opkolile selo i započele pucnjavu, uz urlanje i ubijanje svih koje su stigli.

Pod okriljem noći i jutarnje magle neki meštani su uspeli da pobegnu u okolne šumarke ili da se sakriju u selu. Tako sakriveni gledali su svirepa ubistva nedužnog stanovništva

Sve žrtve su ubijene na vrlo svirep i okrutan način. Najstarija žrtva masakra bio je starac Stanko Milošević (90) koji je masakriran na kućnom pragu. Najmlađa žrtva bio je učenik osmog razreda Ljubomir Josipović kojem je rafal skinuo gorni deo lobanje. Bilo mu je nepunih 15 godina.

Ipak, najužasniju smrt doživeo je Vidoje Lazić (55) kog su muslimanski zločinci najpre tukli i maltretirali, a potom ga razapeli na krst i živog zapalili.

Nesrećni čovek je bio podvrgnut strašnim i nezamislivim torturama. Prema rečima preživelih svedoka, krici i urlici nesrećnog Vidoja čuli su se do susednog sela. Svedoci su takođe izjavili da su muslimanski vojnici Vidoja zatekli pred njegovom kućom gde im je rekao "Nemojte lupati, evo vam kljucevi, ako hocete i zapalite, ako ima šta goreti." Vidoje je to govorio verujući muslimanima da mu neće ništa, jer je sa njima radio godinama i bio je siguran da ga neće dirati, jer ni on njima nikad nije pravio neke probleme - sav život je proveo sa muslimanima u preduzeću "Drina", Srebrenica. Međutim, zveri u ljudskom obliku brzo su zaboravili svu humanost Srba iz Brežana i vratili su im na najstrašniji mogući način. Ubice su se smejali i pevale dok su maltretirale nesrećnog čoveka i pekli ga živog. Njegova jedina krivica bila je srpska nacionalnost.

U Brežanima je toga dana ubijeno i nekoliko žena među kojima i nepokretna starica Dostana Lazić (73), te njena slepa kćerka Krstina (57). Obe žene su najpre mučene pa ubijene i zapaljene u svojoj kući.

„Muslimani su upali u kuću Lazić Dostane, gđe se nalazila njena bolesna i nepokretna kćerka Đula (nadimak Kristine Lazić). Čuo sam kada je jedan od njih rekao: „Senade, ubij to matoro đubre, šta čekaš!“. Odmah su se čula dva puščana pucnja – tada je vjerovatno Đula ubijena“, svedočio je Milisav Marjanović, koji je taj dan bio u Brežanima.

U istom napadu ubijeni su i starci Radovan Petrović (79) i Milivoje Mitrović (62), ali i gotovo cela porodica Rankić: otac Milisav (45) i njegova dva sina Dragoslav (17) i Miroslav (20). Mileva Rankić toga dana ostala je bez supruga i dva sina, od kojih je jedan bio maloletan. Na svom kućnom pragu stradao je i civil Miloš Novaković (36), kojem su zločinci odsekli glavu. Sa svojim dedom Stankom (90), tog tragičnog junskog dana poginuo je i maloletni Vidoje Milošević (17).

Zločinački meci zauvek su prekinuli živote Radosave Stjepanović (36) i Milojke Mitrović (38), obe iz Brežana. 

Sve kuće u selu su taj dan popaljene i opljačkane. Zločinci nisu zaobišli ni pravoslavno groblje. Svi spomenici na groblju su polupani, a neke od grobnica skrnavljene.

Nažalost, za Sud i Tužilaštvo BiH ovi zločini kao da se nisu ni desili. Ni 30 godina nakon napada na Brežane nema procesuiranja odgovornih za ove zločine.

U Brežanima danas živi svega pedesetak stanovnika, dok ih je prije rata bilo 400.