Godišnjica Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244

Rezolucija 1244 usvojena je s ciljem postizanja političkog rešenja krize na Kosovu, nakon bombardovanja, očuvanja međunarodnog mira, bezbednosti i osiguravanja slobodnog povratka izbeglica i raseljenih lica u svoj dom.

Rezolucija je usedila nakon saglasnosti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića na uslove koje su predložili finski predsednik Marti Ahtisari i bivši ruski premijer Viktor Černomirdin, 8. juna, koji su uključivali povlačenje Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije.

Rezolucija 1244 usvojena je svojena je u SB UN sa 14 glasova “za” i nijednim protiv, dok je Kina ostala uzdržana zbog kritikovanja NATO agresije, naročito zbog bombardovanja njene ambasade u Beogradu.

Njeni predstavnici su izjavili da je sukob trebalo da reši Vlada SR Jugoslavije i njeni građani i da se suprostavljaju stranoj intervenciji. Međutim, kako je SRJ prihvatila mirovni predlog, Kina nije stavila veto na rezoluciju. Rezolucija 1244 je važan datum, jer je time okončana agresija na SRJ i okvir je na koji se i danas naša zemlja poziva po pitanjima Kosova.

Rezolucijom je zagarantovan suverenitet i teritorijalni integritet Srbije (SRJ), a za pokrajinu KiM je predviđena "široka autonomija“ u okviru Srbije.

Beograd i Priština, međutim, različito tumače Rezoluciju, Beograd skreće pažnju da ni u jednom delu Rezolucije nema pomena o referendumu o budućem statusu, a s Prištin tvrdi da nijedna odredba rezolucije ne zabranjuje nezavisnost Kosova.

Rezolucija podrazumevala da se vojska i policija, u potpunosti i u tačno određenom periodu, ubrzano povuku sa KiM, što se i dogodilo.

Jedan od glavnih zadataka koji je SB ovom Rezolucijom postavio pred sebe i međunarodnu zajednicu je bezbedan i slobodan povratak raseljenih lica, kojih je oko 200.000.

Međutim, i posle mnogo godina od donošenja Rezolucije, broj povratnika je veoma mali, između ostalog i zbog učestalih napada Albanaca na imovinu Srba povratnika.

Srbija i mnoge druge države članice OUN naglasile su da Rezolucija 1244 ostaje pravno obavezujuća za sve strane.

Međutim, Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao da je Rezolucija 1244 jedini dokument koji sadrži i nepovoljne stvari po nas, koje nikada nisu pročitane narodu.

Kao problematični delovi Rezolucije 1244, prema njegovim rečima, izdvajaju se dva člana, Član 3 i Član 11 potvrđuje odgovornost SRJ za krizu, poziva se da prekine nasilje na KiM i da poverljivo započne povlačenje snaga.

Vučić je tada podsetio da se u Rezoluciji ne pominje Srbija, već SRJ, koju smo izgubili 2006. godine, kako je kazao, „mudrom“ politikom tadašnjeg državnog rukovodstva Srbije.

“Kako smo uspeli, ne razumem ni danas”, rekao je Vučić, nazivajući to zabadanjem sebi i sopstvenom narodu nož u srce zahtevom MSP, obraćajući se neodgovornim pitanjem sudijama koje postavljaju zemlje koje su u većini priznale nezavisnost Kosova.

“Da neko bude tako neodgovoran, kao da je namerno hteo da zabije nož u srce, ne mogu da shvatim. Mislite da se ne plaća cena za pogrešne poteze iz prošlosti”, zapitao je tada predsednik Srbije.

Ambasdor Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko je nedavno u jednom intervju rekao da zvanična Moskva ne traži novu Rezuluciju I da Rezolucija 1244 ostaje u punoj meri na snazi.

Rusija je prva zemlja koja zna i traži da se, kad je reč o KiM, postupa po Rezoluciji 1244, rekao je Bocan Harčenko.

Rusija, prema rečima ovog diplomate, smatra da je do rešenja kosovskog pitanja moguće doći samo dogovorom Beograda I Prištine, bez nametanja spolja.

Predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači tvrdi da i Priština poštuje Rezoluciju 1244 i nema, kaže, nikakvog drugog stava.

Tači smatra da bi do promene pojedinih delova Rezolucije moglo doći ako dođe do nekog stabilnijeg rešenja između Beograda i Prištine, kao na primer u delu koji se odnosi na međunarodno prisustvo.

Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović kaže da je Rezolucija 1244 bedem odbrane od secesionizma, ekstremizma i ilegalnog oružanog intervencionizma koji ni najmoćnije sile i njihovi savezi ne mogu savladati bez pristanka Srbije.

Jovanović je nedavno u jednom autorskom tekstu objasnio da je Srbija efikasno i revnosno izvršile sve svoje obaveze utvrđene Rezolucijom 1244., a da su naši zapadni partneri kada su dovoljno iskoristili Rezoluciju 1244 za zadovoljenje svojih geopolitičkih interesa - okupacija Kosova i Metohije, potpuno povlačenje srpskih institucija, ustoličenje terorističkih i kriminalnih lidera u Prištini i proglašenje kriminalne tvorevine za državu - njihov interes za izvršavanje neizvršenih delova Rezolucije 1244 ne samo da je oslabio već je sam Zapad blokirao dalje sprovođenje neizvršenih a pravno opšteobavezujućih odredaba.

Dan pre usvajanja Rezolucije 1244 potpisan je Kumanovski sporazum, koji je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora.

Taj vojno-tehnički sporazum potpisali su predstavnici tadašnje SRJ I Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Federalne i srpske snage su se Kumanovskim sporazumom obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju.

Sporazumom je dogovoren i povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, kao i to da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle njegovog odobravanja.

Međutim, ova odredba Kumanovskog sporazuma nije do sada ispunjena i u javnosti je retko spominjana.

S druge strane, nakon višegodišnjih zalaganja, zaobilaženjem kosovskog ustava, Kosovske bezbednosne snage transormisane su u tzv. „vojsku Kosova“, bez formalne promene naziva.

Za mnoge Kumanovski sporazum, u kome nema kapitulacije, predaje oružja i ljudi, ali ni ostanka srpskih snaga i ustavnog poretka na Kosovu i Metohiji, prekinuo je rat ali nije doneo mir.

Nakon ulaska međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, proterano 250. 000 Srba, Goranaca, Bošnjaka, Roma, Aškalija i ubijeno više od 1. 000 ljudi, što je bilo etničko čišćenje za koje do danas niko nije odgovarao.

Na Kosovo i Metohiju prvi je stigao ruski konvoj iz sastava mirovnih snaga UN, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 01.30 časova, a istog jutra s makedonske strane, kod mesta Blace, u šest transportnih helikoptera, grnicu su prešli britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurke, a neposredno zatim na teritoriju južne srpske pokrajine ušle su kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Pripadnici Vojske Jugoslavije napustili su Prištinu 16. juna, u konvoju od pedesetak teretnih i putničkih vozila, a njihov odlazak nadgledali su predstavnici mirovnih snaga UN, čija su oklopna vozila bila na čelu i začelju kolone.

Vojska Jugoslavije je, i pored toga što su najžešći vazdušni udari u dvoipomesečnom ratu sa NATO bili izvedeni na Kosovu i Metohiji, uspela da iz pokrajine izvuče najveći deo svog ljudstva i tehnike.