FARMACEUTI U BORBI PROTIV DEZINFORMACIJA KADA JE REČ O IMUNIZACIJI DECE I u apotekama savet o vakcinama – kada, kako i zašto
Vakcinacija je jedna od najznačajnijih metoda prevencije zaraznih bolesti, zbog čega se smatra jednim od najvećih dostignuća medicine svih vremena.
Uprkos brojnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti, vakcinacija je od samog početka bila praćena otporima i sumnjama. Oklevanje i odbijanje vakcinacije u dečijem uzrastu je ponovo u porastu, što je uzrokovano velikim brojem oprečnih informacija o bezbednosti i efikasnosti vakcina, kojima su izloženi roditelji. Zbog toga je veoma važno poboljšati komunikaciju između zdravstvenih radnika i roditelja, važan je i obuhvatniji pristup radi podizanja nivoa pouzdanja u vakcine, pri čemu važna uloga pripada kako naučnicima, lekarima, farmaceutima, tako i medijima i društvenoj zajednici.
– U Farmaceutskoj komori Srbije od 2019. godine radimo na osnaživanju farmaceuta u pružanju usluge savetovanja o vakcinaciji i do sada imamo više od 250 farmaceuta savetnika za vakcinaciju, koji mogu da se nađu na sajtu Farmaceutske komore Srbije u delu „Pronađi savetnika“. Ove godine smo edukovali farmaceute o značaju imunizacije dece, pridružujući se imunolozima, epidemiolozima i pedijatrima u borbi protiv dezinformacija kada je imunizacija dece u pitanju. Savetnici za vakcinaciju u apotekama u Srbiji obaveštavaju i podsećaju roditelje o značaju praćenja kalendara imunizacije, koji predstavlja redosled davanja vakcina u odnosu na uzrast i vodič za sprovođenje obavezne, zakonom propisane vakcinacije – objašnjava Jasna Anđelković iz Farmaceutske komore Srbije.
Po ovom kalendaru, beseže vakcina, vakcina protiv tuberkuloze, daje se na rođenju, odnosno pri otpustu iz porodilišta, ili u toku prvog meseca života (ukoliko na rođenju nisu bili zadovoljeni zdravstveni preduslovi da dete primi vakcinu). Ona štiti od milijarne (raširene) tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa. Hep B vakcina daje se na rođenju, zatim sa navršenih mesec dana i sa navršenih šest meseci života. Ona štiti dete od zarazne žutice tipa B.
Kombinovana petovalentna vakcina (IPV DTaP Hib) štiti od pet bolesti: dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B. Ova vakcina se daje u tri doze – prva doza vakcine se daje detetu u trećem mesecu (sa navršena dva meseca), druga doza sa navršenih tri i po meseca, treća doza se daje u šestom mesecu (sa navršenih pet meseci). Godinu dana posle treće doze kombinovane vakcine sprovodi se prva revakcinacija i dete dobija četvrtu dozu navedenih vakcina. Druga revakcinacija se obavlja četvorovalentnom vakcinom (DTaP, IPV) u sedmoj godini života deteta, pre polaska u školu. U 14. godini života sprovodi se treća revakcinacija i dete prima još jednu buster dozu vakcine, ovog puta samo protiv difterije i tetanusa (dT), radi postizanja dugotrajne zaštite od ovih bolesti.
Vakcina protiv oboljenja izazvanih streptokokusom pneumonije (PCV) daje se u dve doze – u trećem mesecu (sa navršena dva meseca) i u šestom mesecu (sa navršenih pet meseci). Revakcinacija ovom vakcinom obavlja se u drugoj godini života deteta (između 12 i 18 navršenih meseci). Kombinovana vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR) daje se u drugoj godini života (preporuka je u rasponu između 12 i 15 navršenih meseci). Revakcinacija ovom vakcinom obavlja se u sedmoj godini života, pre polaska u školu.
LJ. Petrović