Evropski standardi za bezbedna dečja igrališta

Njime su uvedeni evropski standardi za opremu koja se postavlja na dečja igrališta, koji podrazumevaju zahteve za bezbednost u pogledu materijala, projektovanja i izrade.

Isti akt odredio je rok od tri godine u kojem se sva igrališta koja trenutno postoje moraju dovesti u bezbedno stanje, a nova se moraju graditi u skladu sa standardima i drugim zahtevima iz Pravilnika. Po rečima pomoćnika ministra privrede Aleksandra Starčevića, Pravilnikom su definisani svi učesnici u postupku izgradnje dečjih igrališta: od projektovanja, do montaže, održavanja i odgovornosti. Igrališta se, kako ističe, moraju graditi u skladu s evropskim standardima 11076 i 11077, kako u pogledu definisanja opreme koja se ugrađuje, tako i podloge koja mora biti bezbedne sa stanovišta visine, pokretnih delova, kao i odgovarajućeg kvaliteta.

- Suština je da se unapredi bezbednost dece i mogućnost povreda smanji na minimum, a i ako dođe do nje, da se zna ko je za šta odgovoran - istakao je Starčević.

Po novom propisu, podloga za igrališta mora da poseduje svojstvo ublažavanja udara, odnosno njegove amortizacije, da bude od prirodnih materijala, poput peska, trave, šljunka, malča ili od gume, dok sprave mogu biti više „kreativne”, da bi se razvijala motorika kod dece. Podloga mora da bude takva da dete prilikom pada ne doživi ozbiljnu povredu, odnosno da se mogućnost povrede svede na minimum.

Oprema koja nije ispravna moraće da se ukloni ili popravi. Kada dođe do oštećenja sprava i drugih elemenata na igralištu, troškove popravke snosi vlasnik, odnosno osiguravajuća kuća, ako vlasnik osigura igralište.

Ukoliko postojeća igrališta u naredne tri godine ne budu usklađena s Pravilnikom o bezbednosti dečjih igrališta, odnosno ukoliko ne budu dovedena u bezbedno stanje i ispunjavala standarde koji se propisuju, biće zabranjena za korišćenje.

Valja podsetiti na to da u Srbiji do sada nije postojao propis kojim se detaljno definiše kakva oprema na igralištima za decu mora da postoji, kao ni ko je kriv ukoliko se dete na njemu povredi. Ta oblast je bila delimično regulisana Zakonom o bezbednosti proizvoda. Ipak, nigde nije striktno bilo propisano gde mogu biti dečja igrališta, koje biljke mogu biti na njima, da li moraju imati ogradu ukoliko se radi o zonama u blizini saobraćajnica, a jedan od najvećih problema koji nije bio obuhvaćen je utvrđivanje odgovornosti ukoliko se dete povredi.

Sada je najzad precizirano da odgovornost za povredu deteta na dečjim igralištima snosi vlasnik, što su najčešće lokalne samouprave. To pak znači da će one sada morati postojeća dečja igrališta, kojih ima u gotovo svakom kvartu gradova i u selima, prilagoditi novim propisima, a one koje nameravaju da grade, to činiti po novoutvrđenim standardima.

LJ. Malešević