DW:Kada će stići vakcina i dokle se stiglo u njenom razvoju?

Kada je reč o tome kada svet može da očekuje vakcinu protiv Kovida-19, DW ukazuje da, prosečno, razvoj vakcine traje 10 do 12 godina, ali da u slučaju pandemije korona virusa, naučnici ulažu velike napore kako bi skratili to vreme.

Ipak, napominje da su naučnici i Svetska zdravstvena organizacija saglasni da se ne smeju praviti kompromisi kad je reč o bezbednosti vakcine.

Kako dodaje, za sadašnju kliničku fazu naučnici računaju da će trajati oko 17 meseci.

"A to je tek početak, jer ta faza mora da bude uspešno završena. Nakon dozvole za korišćenje i proizvodnje vakcine, sledi četvrta faza u kojoj naučnici i dalje posmatraju vakcinisane pacijente", navodi DW.

Što se tiče toga dokle su naučnici stigli u razvoju i testiranju vakcine, DW navodi da naučnici trenutno testiraju više od 50 kandidata za vakcinu u kliničkim studijama, ali da nijedna još nije dobila odobrenje za korišćenje.

Mnogo više kandidata za vakcinu trenutno se nalazi u pretkliničkoj fazi, što, objašnjava DW, znači da se efikasnost vakcine testira na životinjama.

Kako navodi, klinicke faze koje slede nakon toga razlikuju se, između ostalog, po svom obimu.

U prvoj fazi, vakcina se testira na malim grupama pacijenata. U drugoj fazi, vakcina se testira na nešto većim grupama s najmanje 100 osoba, pri čemu se naročito vodi računa o ranijim bolestima ili starosti pacijenata. U trećoj fazi, vakcina se testira na najmanje 1.000 pacijenata, pri čemu se naročito obraća pažnja na njenu efikasnost i bezbednost.

Takođe, ukazuje DW, neke firme, poput Bajonteka i Fajzera ili Sinovaka svoje kandidate za vakcinu testiraju paralelno u više testova: na različitim starosnim grupama ili s različitim doziranjima i načinom primene.

Kada kliničke faze budu uspešno završene, firme mogu formalno da zatraže dozvolu za korišcenje vakcine.

Pritom, ističe DW, presudnu ulogu igraju tri ustanove: Uprava za hranu i lekove u SAD, Evropska agencija za lekove u Evropi i Agencija za farmaceutske i medicinske proizvode u Japanu.

Međutim, ističe DW, kad neka vakcina dobije dozvolu za upotrebu, ne znači da odmah svi ljudi mogu da budu vakcinisani.

"Najpre bi trebalo proizvesti velike količine vakcine. Zatim logističari moraju da se pobrinu da vakcinu dostave tamo gde je potrebno. A društvo mora da odgovori i na etička pitanja, recimo kako će vakcina biti podeljena i ko će imati prednost kod vakcinacije. Na kraju, svaki pojedinac sam odlučuje da li će se vakcinisati ili neće", navodi DW.

Na pitanje kakvi tipovi vakcina se trenutno razvijaju, DW odgovara da naučnici trenutno razvijaju deset različitih tipova vakcine protiv Kovida 19, a da se većina kandidata za vakcinu zasniva na proteinskoj osnovi.

Ističe i da trenutno više od stotinu timova naučnika u čitavom svetu radi na razvoju vakcine protiv Kovida-19, a da je do sada deset timova razvilo kandidata za vakcinu do treće kliničke faze testiranja.

Pritom, DW ukazuje na pet timova koji već sprovode opsežne klinicke testove.

Reč je o belgijskom preduzeću " Jannsen Pharmaceutical Companies ", koji trenutno testira svog kandidata za vakcinu na oko 90.000 ljudi u SAD, Argentini, Brazilu, Kolumbiji i Belgiji. Radi se o vakcini zasnovanoj na nereplicirajućem viralnom vektoru.

Na istom principu zasniva se i kandidat za vakcinu na kojem u javno-privatnom partnerstvu rade Univerzitet u Oksfordu i britanska firma AstraZeneca. Oni svoju potencijalnu vakcinu testiraju na oko 60.000 ljudi u SAD, Čileu, Peruu i Velikoj Britaniji.

Kinesko preduzeće "Sinofarm" radi u različitim konstelacijama zajedno sa institutima u Pekingu i Vuhanu. Oni svoju "neaktiviranu" vakcinu testiraju na oko 55.000 ljudi u Bahreinu, Jordanu, Egiptu, Maroku, Argentini i Peruu.

Drugačije je koncipiran kandidat za vakcinu firme "BioNTek". Ona je zasnovana na ribonukleinskoj kiselini i trenutno se testira na oko 44.000 ljudi, izmedu ostalog u SAD, Argentini i Brazilu.

Tim kineske firme "Kansino" trenutno svog kandidata testira na oko 41.000 ljudi u Pakistanu, dodaje DW.