DVD KOVILJ Najmlađi i sa ženom na čelu

Četvorotočkaš je dosad imao izlazak na dve intervencije, od kojih je na prvom „vatrenom krštenju” imao gašenje deponije kod nadvožnjaka i autoputa, nedaleko od Novog Sada.

- Nedavno smo na vojnom otpadu za „jeftine pare” kupili nešto od opreme, nova je ali je i odbačena - objašnjava predsednica DVD Kovilj Radmila Randelj, dobrovoljka koju su akcija i adrenalin privukli da ozbiljno zakorači taj „muški svet”, kako ga je i sama nazvala. - Treba se probijati. Primetim da je njihov odnos prema meni takav da misle da, zato što sam žensko, manje znam i nemam nikakvog iskustva. Ne obraćam pažnju na to, ja još uvek učim.

Trenutno je njih 17 na privremenoj i privatnoj adresi u Kovilju, dok čekaju parcelu na kojoj će moći da izgrade adekvatnu garažu i prostorije za članove, koje bi koristili i za držanje obuka i vežbi. Raspoređeni u smenama, na raspolaganju su svojim meštanima svakog dana od 9 do 21 čas. Još uvek ih nema dovoljno da bi pokrivali i treću smenu, ali budući da im je glavni cilj omasovljenje, ne isključuje se mogućnost da će se u narednom periodu i desiti da budu angažovani 24 sata.

- Pročula se u selu priča o nabavci, kažu da je super što se Društvo pokrenulo u mestu, a i mi se trudimo da ih animiramo - priča naša sagovornica. - Raspituju se ljudi za nas, zainteresovani su da se učlane, a deca vole da se slikaju pored kamiona.

Od malih nogu dobrovoljno vatrogastvo privuklo je i Dragana Somborca koji je svoje iskustvo istkao najpre u Kaću, a potom i u svom selu gde je privremeno imao i funkciju predsednika DVD Kovilj.

- Svi pored ovoga imamo i privatni posao, ali ovde smo iz ljubavi - iskren je Somborac, dodajući da ih poneki susedi doživljavaju kao heroje, ali i da ih mnogi poistovećuju sa profesionalnom brigadom. - Nisam imao neke ozbiljnije intervencije dosad. Krenuo sam kao pionir i uvek su sve to stariji radili. A ovde u Kovilju godišnje imamo oko osam izalazaka na teren i to zbog požara na pomoćnim objektima, u domaćinstvima, na kući i na otvorenom. Uglavnom je reč o nesreći i nepažnji. Najčešće se pojavljujemo kao pomoć brigadi, ali sad kad imamo svoje vozilo, sve to će biti drugačija priča.

Osim adrenalina, akcije i dečije „zaljubljenosti”, osećaj da ste nekome pomogli i spasili život, od neprocenjive je važnosti za Dragana Stojića koji je ponosni nosilac dobrovoljne vatrogasne uniforme od pre tri-četiri meseca.

- Hteo sam da vidim da li mogu da pomognem, jer dok dođu vatrogasci iz Novog Sada i Kaća, ovde svašta može da se desi - kaže Stojić. - Ja zaista mislim da treba da činimo drugima dobro, da bi nam se dobro i vratilo. A i kad nas je više, onda sve možemo.

Tekst i foto: L. Radlovački