Državnim apotekama poseban zakon jedina šansa
Državne apoteke u Srbiji u ovom momentu duguju više od 20 miliona evra za lekove, a najveći dužnici su apotekarske ustanove u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Boru, Šapcu, Novom Sadu i Kikindi.
Iz Farmaceutske komore upozoravaju na to da su problemi počeli 2012, kad je i privatnim apotekama omogućeno da izdaju lekove na recept, a da, za razliku od državnih, nisu u obavezi da idu na javni tender za njihovu nabavku.
U međuvremenu, zbog otežanih uslova poslovanja ali i sumnjivih trškova, računi apotekarskih ustanova u Pančevu, Mitrovici, Boru i Šapcu već su u blokadi. Direktorka Apotekarske ustanove Pančevo Melanija Bonin kaže da je njihov dug 750 miliona dinara, s kamatama prelazi milijardu, račun im je u blokadi već 490 dana, a sudski izvršitelji zaplenjivali su im nameštaj, čak i lekove, isključeni su im struja, grejanje, telefoni, internet. Od pomoći im nije bila ni donacija od 100.000 evra koju su dobili prošle godine, jer je, kako kaže Bonin, gotovo polovini lekova u trenutku kad su stigli istekao rok upotrebe, pa su završili kao farmaceutski otpad. Apotekarska ustanova Pančevo, inače, imala je 19 apoteka, do sada su zatvorene tri, a lokalna samouprava obezbedila je plate za zaposlene do kraja prošle godine, te je ostalo da reši problem dugovanja kroz reprogram duga.
Nevolje „rizičnih ustanova”
Predstavnica Apotekarske ustanove Novi Sad Jovanka Franeta kaže da su dugovanja te ustanove 240 miliona dinara za negativnu listu i 90 miliona dinara za plate zaposlenih. Njihova ustanova još nije u blokadi, ali im ogroman problem predstavlja to što od dobavljača ne dobijaju ugovorene količine lekova tenderom, zbog procene da su “rizična ustanova”.
- Grad je formirao petočlanu komisiju koja predlaže javno-privatno partnerstvo kao rešenje za Apoteku Novi Sad, ali nam još niko nije izneo detalje kako bi to izgledalo - kaže Franeta.
Direktorka Farmaceutske komore Srbije Svetlana Stojkov ističe da su državne apoteke u poslednjih pet godina u neravnopravnom položaju u odnosu na privatne, da moraju da sprovode centralne javne nabavke za lekove, što privatnici nisu u obavezi. Kako je rekla, mora da se donese sistemsko rešenje koje treba da omogući održivo poslovanje državnih apoteka, u nadležnosti lokalnih samouprava. Neophodno je, nastavlja Stojkov, da se hitno donese Zakon o apotekarskoj delatnosti, koji treba da definiše jasne kriterijume gde i pod kojim uslovima mogu da se otvaraju apoteke.
Predsednica Udruženja farmaceuta Vojvodine Ivana Štrbac kaže da je “stupanje na snagu Zakona o apotekarskoj delatnosti prvi korak ka rešavanju gorućih problema na koje je ukazivalo Udruženje farmaceuta Vojvodine, kao i ostala strukovna udruženja i pojedinci relevantni za struku”.
- Konkretno, ovim zakonom staćemo na put neplanskom otvaranju apoteka, jer u nacrtu zakona je predloženo da poštovanje demografskih i geografskih principa, kao u svim sređenim sistemima. Minimalna udaljenost između apoteka treba da bude 300 metara i da svakoj apoteci gravitira oko 4.000 stanovnika – objašnjava Štrbac i napominje da je rad u apotekama po propisima struke imperativ, a kaže da zakon predviđa i formiranje farmaceutske inspekcije, koja će preuzeti kompletan nadzor nad apotekarskom delatnošću.
Ona navodi da će podzakonskim aktima i pravilnicima biti dopunjeni detalji oko jedinstvenih uslova poslovanja, kao što su jedinstvena cena leka na kojoj insistira struka, kao i kaznene odredbe za kršenje pravila, ukoliko se ona ne budu poštovala.
– U nacrtu zakona jasno je definisano ko može da otvori apoteku, a ko ne, kao i uslovi koji moraju da budu ispunjeni pri otvaranju apoteke, kako u privatnoj, tako i u javnoj svojini u pogledu kvadrature, kadra i ostalih uslova – poručuje Štrbac.
LJ. P.