"Državni vrh se ozbiljno i hrabro bori s problemima na KiM"

Drago mi je što se vrh naše države ozbiljno i hrabro bori s problemima KiM. A čini mi se da se malo i situacija u svetu menja. Ne nekog velikog koraka, ali je to ipak prisutno. Dobijamo utisak, a se oni menjaju u korist našeg naroda. Kakve će plodove to doneti, ostaje da se vidi, rekao je patrijarh.

Ne sumnja, kaže, u veliki napor koji čini državni vrh da odoli tom, kako kaže, velikom iskušenju i da pojedine zemlje promene svoje mišljenje i stavove o Kosovu i Metohiji.

Verujem da će njihov napor doneti ploda, kao što verujem da će mnoge države koje su se pokazali kao teški neprijatelji videti situaciju i da će zauzeti drugačiji stav, rekao je parijarh u intervjuu za TV Hram.

Nažalost, ističe patrijarh, KiM je naša velika rana.

Ono što se danas dešava na KiM, današnje stradanje Srba, pravoslavlja na KiM možda je najveće u odnosu na stradanja koja su bila u prošlosti. Mislim, ne grešim, da je sadašnje stradanje pravoslavlja na KiM najveće stradanje u istoriji, naveo je patrijarh Irinej.

Kao jednu od velikih tragedija navodi to što je narod prognan sa KiM i čini mu se, kaže, da je sadašnji egzodus možda najveći u istoriji KiM.

Nažalost, neke države koje smo smatrali prijateljima, pokazalo se da nam to nisu bili ili to bar danas nisu. I to je veliko razočaranje i izvesno otrežnjenje zbog nekih stvari, da ne kažem zabluda, naveo je patrijarh.

Prvi među arhijerejima ističe da ne može da zamisli Srbiju bez KiM.

Srbiju bez Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i drugih svetinja naših, ni i Kosovo koje je zaliveno krvlju onih koji su ga branili od neprijatelja i koji su ostavili svoje kosti na toj svtoj zemlji, da jednoga dana ne bude Srbija, rekao patrijarh.

Crkva se, kaže, nada da to nećemo doživeti.

Stav Crkve po pitanju KiM jasan kao dan, kao sunce...

Stav Crkve po pitanju Kosova i Metohije je jasan, jasan kao dan, kao sunce, jer SPC je svoju istoriju počela na tom prostoru, na kojem je Pećka Patrijaršija bila i ostaje rezidencija srpskih patrijaraha i Srpske crkve, poručio je srpski patrijarh.

U vaskršnjem intervjuu, patrijarh pita koliko se Srpska crkva nada pomoći jedne ispravne politike sveta u kome živimo i odgovara da se Srpska crkva nada samo u svoje svete na Kosovu i Metohiji.

Na KiM su sveta tela Stefana Dečanskog, tamo su, kaže, tela mnogih srpskih arhiepiskopa i patrijaraha, ali i mnogih svetih mučenika, koji su se žrtvoali za KiM.

Verujemo koliko u ovaj svet, toliko u pomoć Božju i nebeske Srbije da Kosovo ne ode u ruke, nažalost, nehrišćana. Priča njihova da im je stalo do naše svetinje je samo priča. Istorija zna kakvi su odnosi bili i šta su mnogi nehrišćani činili na KiM, naveo je patrijarh.

Podsetio je da su mnoge crkve porušene, mnogi proterani, a da ne govorimo, kaže, šta se desilo u našem vremenu.

Koliko kuća je spaljeno i uništeno, koliko imanja uništeno, koliko crkva spljeno i srušeno. A to sve svedoči  da je Kosovo otišlo u nečije ruke druge da tu nema mesta i opstanka srpskom narodu. To nije priča, tome svedoči istorija, a pogotova istorija posle događaja i onog čemu smo svedoci u našem vremenu, rekao je patrijarh Irinej.

Zato će, poručio je, Crkva uvek stati u odbranu Kosova i Metohije, naših svetinja i mnogobrojnog naroda koji je tamo ostao.

Njih moramo pomoći da opstanu tamo i motivisati one koji su napustili KiM, a nisu ga napustil od 'zlatih kolača', da se vrate svojoj postojbini, svojim korenima, svetinjama i grobljima. To će biti naporan trud i podvig, ali verujemo da neće ostat bez ploda, naveo je prvi među arhijerejima SPC.

O predlogu promene Ustava SPC na majskom Saboru 

Patrijarh srpski Irinej najavio je da će na prolećnom zasedanju Sabora biti izneta mišljenja i stavovi o predlozima za promenu Ustava SPC, ali ne veruje, kaže, da će taj najviši crkve akt tada biti i usvojen, već će to kaže verovatno biti naredne godine.

Patrijarh kaže da Ustav nije dogma, već da reguliše život, a da život piše Ustav.

Naravno, zasnovan je na principima - kanonskim, pravnim, moralnim i Crkva je pozvana da to reguliše kroz Ustav i svoj zakon, naveo je prvi među arhijerejima.

Kaže, lično smatra da je važeći Ustav SPC dobar i podseća da su na njemu radile poznate ličnosti iz oblasti Crkve, kanonisti i pravnici, kao i laici, koji su upućeni u materiju.

Podsetivši da je aktuelni Ustav donet 1931, patrijarh kaže da su se čule priče da je zahtev za njegovu promenu došao pod uticajem Karlovačke mitropolije, ovog ili onog...

To su priče bez argumenata. Ali kao što rekoh to nije dogma. Ima stvari koje vreme donosi i odnosi sobom, kaže patrijarh i podseća da je već bilo takvih slučajeva posle, kako kaže, tzv. oslobođenja.

Stav Crkve je da deca treba da budu vakcinisana, ali da istovremeno roditelji treba da budu dovolno dobro informisan o prirodi vakcine, rekao je patrijarh srpski Irinej i dodao da Crkva nema nista protiv transplantacije organe, ali pod određenim uslovima.

Nadamo se da je današnja medicina dostigla to savršenstvo da ponudi nešto korisno za očuvanje života, rekao je poglavar SPC.

On kaže ne može ni da zamisli da bi medicina mogla da izmisli nešto čime bi putem vakcine ubijala.

Nažalost, dodao je, ima i takvih slučajeva, ali to su činili neprijatelji drugoj strani.

Ali u jednom mirnom vremenu mislim da sve ono što medicina nudi treba prihvatiti, jer ona želi da pomogne onima koji imaju potrebe za pomoći ove vrste, kazao je i istakao da je „stav Crkve da deca treba da budu vakcinisana“.

Prema njegovim rečima, Crkva ima stav i kada je u pitanju transplantacija organa.

Imajući u vidu reči Hristove zapisane u Jevanđelju da nema veće ljubavi od one ako neko da život svoj za bližnjeg svog, rekao je prvi među jednakima, istakavši da presađivanje organa zdravih i davanje bolesnima je veliko delo anđeoske ljubavi i tu Crkva nema ništa protiv.

Crkva podržva takvo mišljenje i takav stav, samo postavlja nekoliko uslova, a to je da davanje organa bude dragovoljno, dragovoljno od onih koji daju i koji ga primaju. Isto tako da se vodi računa da se ne dovodi u pitanje život darodavca, da bude bez opasnosti, a to je današnja medicina svakako u mogućnosti da uradi, naveo je patrijarh.

Neke stvari su, objašnjava, izmenjene tada i manje-više, bile su materijalne prirode, što je bilo opravdano.

Kasnije se pojavilo mišljenje da neke stvari u sadašnjem Ustavu treba promeniti.

Na tome se radilo pet šest godina, poslednje vreme je reaktivirano i došli smo do jednog predloga. To je samo još uvek predlog. Pozvani su episkopi dobili su taj predlog da prostudiaju i da daju svoje mišljenje, kaže patrijarh i objašnjava da je u njemu zadržana suština aktuelnog Ustva.

Lično, kaže, tom pitanju još nije poklonio dužnu pažnju.

Izaćićemo sa svojim mimšljenjima, a da li će Sabor to da prihvati, jer biće  prigovora... Mislim da neće moći ove godine, tako da će to verovatno biti naredne, kazao je patrijarh Irinej.

To je, dodaje, njegovo mišlje, a da li će biti tako - videćemo.

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne po uslovima koje nude 

Srpska pravoslavna crkva je danas i u prošlosti bila vrlo bliska Ruskoj crkvi i ruskoj istoriji, želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez.

Bogu hvala Rusija danas nije na kolenima, Rusija je miroljubiva zemlja i imaće razumevanja za naše  potrebe kao i ranije što je imala i, ako to i bude potrebno priskočiće nam u pomoć, rekao je srpski patrijarh Irinej.

Patrijarh je zapitao koji je to domaćin i državnik koji bi dao jedan veliki  deo svoje otadžbine da uđe u neki savez. 

To je van pameti. Ja se nadam da će vrh naše države učiniti sve da odoli tom iskušenju, da nađe 'modus vivendi' kako da uspostvi odnose sa tim narodima, ali mora da zna i narod naš da nam je Rusija uvek bila prijatelj i u svakoj nevolji i iskušenju, rekao je patrijarh.

Naše nevolje su, kaže, vrlo velike i kada je tako treba da se obratimo onome koji nam pruža ruku, koju ćemo mi da prihvatimo.

Mi smo i danas i u prošlosti vrlo bliski Ruskoj crkvi i ruskoj istoriji. Te istorijske veze počinju od Svetoga Save. Od tada pa do dan danas mi Ruse osećamo kao svoj narod koji nas sjedinjuje, pripadamo jednom slovenskom narodu, jednoj veri, crkvi i jednoj istoriji. Mnogo puta su nas Rusi u najkritičnijim trenucima u našoj istoriji stali iza nas, pomagali nam, naveo je prvi među arhijerejima SPC.

Istina, kaže, bilo je adekvantnih odgovore i od Srba prema Rusiji.

Dakle uvek smo bili bliski. Nama nisu strani ne evropski narodi. Mi smo u Evropi. Mi smo deo Evrope, deo kulture evrpskih naroda. Dali smo svoj udeo toj kulturi i naravno koristili se plodovima te kulture, čime se i ponosimo, jasanje patrijarh.

Evropa je, kaže, bar do danas bila hrišćanska Evropa, a šta će biti u budućnosti ostaje da se vidi. 

Ima znakova kao da se Evropa hladi prema hrišćanstvu. Nju naseljavaju mnogi narodi koji su vezani za svoju veru i ostaje da se vidi kakva je budućnost evropskih naroda. Mi smo bliski tome narodu, želimo zajednicu s njima, istakao je patrijarh Irinej.

Ukazao je da im nismo činili zlo, ali da smo, nažalost, doživeli, bar u naše vreme, teško zlo i nepravdu.

Doživeli smo da su nas oni koje smo smatrali prijateljima uništavali, kažnjavali, rušili i palili i zato moramo biti obazrivi kada se orijentišemo kome biti bliži, a kome biti dalji. Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je poglavar SPC.