Državna matura: Dodatno breme ili fer šansa

Da bi se uspostavilo poverenje, valjalo bi precizirati konkretne benefite koje će dete imati od ovog sistema, smatra psihološkinja Dragana Đurić iz Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije.

– Treba da budemo responzivni na potrebe roditelja i da imamo mnogo prilika da odgovaramo na ono što ih u ovom trenutku muči – dodaje Dragana Đurić. – Roditelji, u stvari, ne mogu da razumeju koji to kvalitet u njihov život donosi taj dodatni napor. Ovo zvuči kao još jedan namet na vilajet. Dugoročna strategija države jeste da završni ispit u osnovnoj školi više ne postoji. Bar je tako bilo 2016, kada se počelo govoriti o državnoj maturi, s idejom da se taj nivo kvalifikacija podigne na kraj srednjoškolskog obrazovanja. Mi u ovom trenutku ne znamo da li će biti tako, ali ako ima takvih tendencija, treba što pre da do roditelja dođe svaka informacija koja govori u prilog tome zbog čega oni ovo ne treba da dočekuju kao jednu neprijateljsku intervenciju, nego nešto što će njihovom detetu doneti neku korist. Na primer, ako ja pohađam gimnaziju u Užicu i položim srpski, matematiku i istoriju u svojoj školi, da li onda to znači da se mogu kvalifikovati na Pravni fakultet u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, na istoriju u Beogradu i Nišu, pa na Fakultet političkih nauka, čime znatno povećavam šansu da budem upisana, bez troškova priprema za polaganje prijemnih ispita na fakultetima, koje, znamo, prilično uredno naplaćuju, bez takse za polaganje i sa otvaranjem većeg broja mogućnosti? Međutim, jedna ovakva informacija može da se saopšti sa visokim nivoom pouzdanosti tek kad fakulteti izađu sa svojim zahtevima, a dotle ne možemo da kažemo istinski dobru vest roditeljima.

Drugo najčešće pitanje postavljeno na vebinaru bilo je zašto polažu državnu maturu đaci koji su dve godine u kovid sistemu obrazovanja. Kao razloge zašto nisu za njeno uvođenje, roditelji navode i činjenicu da su budući maturanti protekle dve godine često menjali modele nastave, a veliki deo školovanja proveli na onlajn časovima, da nisu učili dovoljno, da pojedine delove gradiva nisu obrađivali u takvim uslovima. 

U mnogim sistemima, kada se razgovara o osobama koje imaju više od osamnaest godina, ne očekuje se tolika angažovanost roditelja, dodaje Radovan Živković.

– Punoletstvo znači da ste spremni za glasanje i sve druge društvene funkcije, pa i da vodite računa o sebi. Moramo i kao roditelji i kao institucije jačati svest mladih da ih se sopstveni život najviše tiče, da smo svi mi tu da im pomažemo, olakšamo, da nema straha. Svemu onom što ih čeka mladi ljudi treba da se raduju, a ova tri ispita da dožive kao najmanje tri testa nedeljno koja imaju u školi. Ako to tako shvatimo i ako to bude provera nečeg što zaista nosimo kao znanje iz škole, onda to neće biti nikakav stres. Nastavu deca završavaju krajem aprila, a matura je u junu, dakle imaju mesec dana da se pripreme i u školi i tokom sopstvene sistematizacije onog što ih očekuje, te da budu uspešni kao prethodne generacije u nekom drugom modelu. Državna matura obezbeđuje fer sistem, u kojem iz svoga grada, u svojoj školi, polaganjem određenih ispita, aplicirate na više fakulteta. Nećete morati da idete od jednog do drugog. U prethodnim generacijama, gotovo svako je polagao po dva ispita, a na medicini je to uobičajena praksa. Dakle, imamo recept koji će obezbediti ekonomičnost i pravednost – zaključio je Živković.

– Treba reći da su sva deca manje ili više u istoj situaciji, ali je činjenica da se nisu sve škole podjednako dobro snašle i da nisu sve sredine imale priliku da podjednako kvalitetno sprovedu nastavu, o čemu se mora voditi računa u svakom narednom koraku. U stvari, treba da idemo u pravcu praktičnosti, što znači da bi deci trebalo da postane lakše, a ne da ovo bude još jedan dodatni zadatak. Bitno je da se što pre definiše koliko se boduje njihov uspeh iz srednjih škola, a koliko procenata dobijaju u polaganju završnog ispita, i da na neki način ovo postane vrlo konkretna priča bez mnogo velikih reči, kao što su sertifikaciono, klasifikaciono, izborno... Državnom maturom se pravi iskorak u pravcu politike jednakih šansi, tj. postaje manje važno da li je moja nastavnica bila mnogo stroga pa imam trojku, a jako dobro znam srpski jezik, dok je nečija bila mnogo manje stroga, pa on ima dobru ocenu, a nema znanje koje ja imam. Ukoliko bi se dobro sprovela, ona bi promenila kvalitet obrazovanja i ka gore, prema fakultetima, i ka dole, tj. prema srednjim i osnovnim školama. A mi u ovom trenutku nemamo uveravanja da će se to i desiti. Dakle, potrebna nam je komunikaciona kampanja, precizno i jasno usmerena na vrlo konkretne zadatke i probleme koji su pred nama.

Za toliku zabrinutost zaista nema razloga, smatra  rukovodilac Grupe za srednje stručno obrazovanje pri Ministarstvu prosvete Radovan Živković.

– Većina dece će se sa tri ispita upisati na fakultet – uverava Živković. – Znamo vrlo dobro koji su fakulteti traženi i gde na jedno mesto konkuriše pet kandidata. Sigurno će elektrotehnika, medicina, farmacija, stomatologija biti malo taktilnije i možda će trebati dodatne pripreme, ali ne vidim šta je tu novo. Ako neko u drugoj godini počne polako da radi jer zna šta ga čeka, u završnom momentu one, ubeđen sam, nisu nužne. Govorim ovo iz ličnog iskustva, jer se moje dete upisalo na medicinu bez dodatnih priprema, na koje su je mnogi nagovarali. Međutim, moramo ozbiljnije raditi sa našom decom, i to ne samo na gradivu tokom školovanja, a tu vidim jako veliku ulogu profesora i direktora škola. Kada čujemo da nije bilo kvalitetnog školovanja, to nisu samo prazne priče.

S. Milačić