Dragana Milošević: Očuvanje kulturnog nasleđa zajednički zadatak i cilj

Pored predstavnika Fuđijena i AP Vojvodine,  na onlajn konferenciji učestvovali su  i predstavnici sestrinskih provincija – Karelije i Republike Adigeje, odnosno grada Majkopa u Rusiji, Normandije, Marke u Italiji, Vroclava u Poljskoj i San Marina.

Pozdravljajući učesnike današnje konferencije u ime Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata, Dragana Milošević je istakla da je zaštita kulturnog nasleđa tema od izuzetnog značaja.

U današnjem izlaganju ona ih je upoznala sa nepokretnim, pokretnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem na teritoriji Vojvodine.

„O bogatstvu kulturnog nasleđa, preplitanju, multikulutralnosti i prožimanju kultura i naroda na području današnje Vojvodine govori preko 1.000 proglašenih nepokretnih kulturnih dobara,  od čega je  65 kulturnih dobara od izuzetnog značaja“, rekla je Miloševićeva. Dodala je da je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu jedna od najreprezentativnijih ustanova za izvođenje istraživačkih i konzervatorsko-restauratorskih radova na spomenicima kulture u Srbiji i regionu, sa licencom za izvođenje radova na kulturnim dobrima pod zaštitom Uneska.

„Posebno mi je zadovoljstvo da naglasim da je Zavod  2018. godine potpisao sa Kineskom akademijom za kulturno nasleđe Okvirni sporazum o zajedničkom radu na nominaciji „Istorijskog mesta Bač sa okruženjem“ za upis u Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Kulturni predeo „Bač sa okruženjem“ jedini je sa područja AP Vojvodine upisan na Preliminarnu listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Uneska 2010. godine, a do 30. septembra plan je da se kompletan dosije preda na tehničku evaluaciju Centru za svetsko nasleđe u Parizu“, navela je Dragana Milošević.

Pored navedenog projekta, još osam arheoloških lokaliteta na području AP Vojvodine deo su nacionalnog projekta nominacije za upis na Uneskovu Listu pod nazivom „Frontiers of the Roman empire the DAnube limes in Serbia“.

Miloševićeva je podsetila na najvažnije projekte zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa koji su u toku: obnova kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca, obnova graditeljskog nasleđa Novog Sada sa Petrovaradinom u sklopu pripreme Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2022. godine, petogodišnji projekat kompletne restauracije i konzervacije živopisa u

manastiru Bođani – do 2022. godine, arheološka iskopavanja višeslojnog lokaliteta Borđoš kod Novog Bečeja (Muzej

Vojvodine i Institut za praistoriju i ranu istoriju „Kristijan Albreht“ Univerziteta u Kilu, Nemačka) i lokaliteta u opštini Čurug (Muzej Vojvodine, Institut istorije materijalne kulture Ruske akademije nauka i Državni muzej „Ermitaž“ u Sankt Peterburgu, Rusija), pripremni radovi za početak sistematskih arheoloških iskopavanja lokaliteta tvrđave Kupinik u Kupinovu, izrada arheološke karte, kao deo nacionalnog projekta, za svih 45 lokalnih

samouprava u APV sa detaljno ucrtanim arheološkim lokalitetima, digitalizacija nepokretnih kulturnih dobara i dokumentacija o njima na nacionalnoj softverskoj platformi ZIMUS, identifikacija, valorizacija i izrada projektne dokumentacije za zaštitu i obnovu objekata industrijskog nasleđa u APV, završne aktivnosti na preseljenju i prezentaciji oslikane grobnice sa predstavom Dobrog pastira u Carskoj palati u Sremskoj Mitrovici (Sirmijum) – jedna od tri do sada otkrivene u svetu.

U okviru pokretnog kulturnog nasleđa AP Vojvodine, Dragana Milošević je  istakla značaj muzejske delatnosti, koja ima dugu tradiciju, a započeta je osnivanjem muzejske zbirke Matice srpske 1826. godine.

Muzejsku mrežu APV čini 17 muzeja kompleksnog tipa i pet specijalizovanih muzeja, od kojih je 20 javnih muzejskih ustanova u svim većim gradovima Vojvodine, kao i

15 muzejskih jedinica i zbirki u sastavu drugih ustanova, u kojima se čuva preko milion inventarisanih, obrađenih i zaštićenih muzejskih predmeta iz različitih oblasti.

Zaštitom, prikupljanjem, obradom i prezentacijom arhivske građe, kao pokretnog kulturnog dobra, bavi se deset javnih arhiva u AP Vojvodini, od kojih je Arhiv Vojvodine, osnovan 1926. godine, pokrajinski arhiv i matična arhivska ustanova za AP Vojvodinu.

Sekretar Dragana Milošević osvrnula se i na elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, pod okriljem Centra za nematerijalno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu. Od ukupno 53 upisana elementa, devet je vezano za Vojvodinu i odnosi  se na običaje i praksu srpskog naroda i svih nacionalnih manjina u Pokrajini, odnosno za devet elemenata su inicijative za upis došle od institucija ili udruženja iz Vojvodine. Do sada su upisani: Groktalica, Naivno slikarstvo Slovaka, Ojkača, Staparsko ćilimarstvo, Cipovka – znanje i umeće pripremanja tradicionalnog hleba u Vojvodini, Bezdanski damast – umeće ručnog tkanja ornamentisanog svilenog damasta žakar

tehnikom, Vertep, Uskršnji običaji – osvećivanje paske i Malo kolo.

Na kraju izlaganja Miloševićeva je istakla da joj je bila  izuzetna čast da se obrati na današnjoj konferenciji, koja je rezultat inicijative prijateljske regije Fuđijen. Ona je dodala da naše regionalne odnose karakterišu intenzivni politički dijalog, snažna ekonomska razmena i saradnja u brojnim oblastima, pre svega u kulturi.

„Odnosi između Republike Srbije i Narodne Republike Kine su odlični i, kako je  najavljeno,  očekujemo dolazak Si Đinpinga u posetu Beogradu, čime će biti poslata snažna poruka bliskih bilateralnih veza. Želela bih još jednom da zahvalim našim prijateljima u Kini na nesebičnoj pomoći koju su nam pružili u uslovima pandemije“, naglasila je Dragana Milošević.