Dragana Kosjerina: Kad se snovi ostvare

i ne stapaju se sa scenografijom. Dragana je prve voditeljske korake napravila na Sport klubu, a po prelasku na Radio-televiziju Srbije pripale su joj voditeljske uloge u različitim TV formatima, od nedeljnog do olimpijskog popodneva, pa sve do zabavno-muzičkih emisija poput „Ja mogu sve”.

- Izazovima na RTS-u pristupila sam sa mnogo truda, pažnje i strpljenja. Kao i u svakom velikom sistemu, nije bilo lako. Javni servis podrazumeva rad sa velikim brojem kolega, različitih senzibiliteta i profesionalnih stavova. Danas, posle niza emisija koje sam uradila u okviru različitih redakcija, mogu da kažem da je moj potez bio dobar. Sazrela sam i stekla iskustvo, ali nastavljam neprestano da učim - rekla je Dragana Kosjerina koja rad u Jutarnjem programu smatra ostvarenjem svojih snova.

Rano ustajanje je najveći problem Jutarnjeg programa, da li vam je to naporno i koliko su se sada vaše životne navike promenile?

- Da, izvesno vreme moj organizam se prilagođavao na ustajanje u četiri izjutra. Kako vreme odmiče, to mi je sve manji izazov, naročito kada mi obaveze dozvole da se u toku dana, nakon jutarnjeg programa, malo i odmorim. Međutim, nije rano buđenje ključni problem. Ono što je pravi izazov je potreba da u programu budete koncentrisani, energični, brzi i snalažljivi u svakom trenutku. Kada ustanete tako rano, to je ponekad prava borba sa sobom.

Kaže se da su urednici i voditelji Jutarnjeg programa, zahvaljujući svom poslu, najšire informisani novinari, kako se vama čini ta tvrdnja?

- Nakon svega dva meseca u Jutarnjem programu, sfera mojih interesovanja i oblasti koje svakodnevno pratim, već su značajano raznovrsnije i brojnije. Takav pristup je nužan u ovakvom programu, koji objedinjuje sve one teme koje su deo svakodnevice savremenog čoveka. Zbog toga novinar svoje profesionalne obaveze nosi svuda sa sobom, a radno vreme nikako nije ograničeno na sate koje provodite u studiju.

Da li vam nedostaju emisije zabavnog karaktera ili one posvećene sportu koje su obeležile početak vaše novnarske karijere?

- Ne. U ovom trenutku za moj proofesionalni napredak, Jutranji program je najbolje mesto. O novim prilikama, koje će se sigurno ukazivati u budućnosti, za sada ne promišljam.

Da li ste aktivni na društvenim mrežama i da li čitate kritike i pohvale?

- Imam profile na nekim društvenim mrežama, ali ne odvajam vreme na pretraživanje komentara o sebi. Savete o poslu tražim u krugu najbližih, iskusnijih i dobronametnih saradnika. Pohvale mi nisu potrebne, retko mi prijaju i svakoj nađem zamerku. Naprosto, nisam takav tip. Zadovoljna sam onda kada procenim da sam dala svoj maksimum.

U vašem govoru se nimalo ne čuje da ste iz Sarajeva, a to je naglasak koji se teško gubi, posebno zbog specifičnog izgovaranja vokala. Kako ste uspeli da se izborite s tim?

- U govoru mojih najbližih članova porodice i te kako se zadržao naglasak, ali to izgleda nije uticalo previše na moj govor. Nisam se nikada naročito opterećivala time, ali sam uvek vodila računa kako govorim i pratila sredinu u kojoj odrastam. Od kada radim kao voditelj, tome posvećujem dodatnu pažnju, a sve nedoumice rešavam u saradnji sa lektorima u RTS-u.

Uvek besprekorno izgledate, a tako se i ophodite, ima li nešto što zamerate sebi kad se pogledate na malim ekranima?

- Hvala, pre svega. Ipak, bez preterivanja mogu da kažem da sam u stanju da svaki put pronađem ponešto što bi moglo da se unapredi. Ponekad su u pitanju tehničke stvari, pozicija, stav, ponekad odnos prema sagovorniku, a ponekad dinamika. Ne prezam od toga da pogledam snimak svojih emisija i da korigujem ono što je u mojoj moći. Mislim da je to jedini pravi put ka napretku.

Kada biste imali neograničena sredstva, kakvu biste emisiju radili?

- Jutarnji program je u ovom trenutku ostvarenje mojih snova. Međutim, ako ikada budem imala priliku da radim na terenu autorsku emisiju, posvetila bih je prorodnim i životinjskim fenomenima, putovala po svetu i snimala poučne dokumentarce.



S. Milanović