Dr Tamara Vučenović, teoretičarka medija: Kako protiv kvaziistina i klikbejt vesti
Najnovija dešavanja u dve od pet firmi koje pripadaju Velikoj petorki - Meti i Tviteru – ozbiljno je poremetilo ne samo našu sliku o tome kako izgleda javnost i stvarnost, već i o tome gde je mesto pojedinca u sveri informisanja.
Jer, društvene mreže daju nam iluziju samoinformisanja, iako nijedna “lajna” nije nastala slučajno i vesti i informacije se kroje a da običan korisnik toga nije ni svestan. Na pitanja kako se mediji snalaze u ovoj poplavi poluinformacija i kako izaći na kraj sa kvaziistinama i širenjima teorija zavere stručnjaci su ponudili odgovore, u okviru nedavno održane konferencije „O medijima i tehnologiji”. Na njoj je bilo reči o značaju tehnologija u medijima kao i o transformaciji medija u digitalnoj eri.
Kako se mediji snalaze u poplavi poluinformacija? Kako izaći na kraj sa kvaziistinama, širenjima teorija zavere, pitali smo dr Tamaru Vučenović, teoretičarku medija i kulture, urednicu emisije “Digitalne ikone” i docentkinju na Fakultetu za menadžment, Metropolitan.
- Nešto malo lakše nego drugi ljudi, kojima baš nije svakodnevni posao proveravanje izvora i traganje za činjenicama. Tehnološki razvoj, razvoj digitalnih medija, posebno veb 2.0/3.0 okruženja, radikalno menjaju načine na koji ljudi žive i svakodnevno deluju s medijima: digitalni mediji su sve dostupniji, upotreba je jednostavnija, korisnici mogu da postanu kreatori sadržaja. Drugim rečima - svi smo mi pomalo danas - mediji, u izvesnom smislu te reči. Možemo da kreiramo poruku i pošaljemo je potencijalno velikom broju čitalaca - slušalaca -gledalaca. S druge strane, bez adekvatnog proveravanja informacija, lako nasedamo na obmane koje onda mogu da postanu viralne. Prema Google Scholaru, pojavilo se 2210 publikacija (na engleskom jeziku) s „lažnim vestima” u naslovu, od januara 2017. do početka 2020, dok ih je, u svim godinama koje su prethodile i uključujući 2016, bilo ukupno 73. Dakle, raste interesovanje istraživača za lažnim vestima, ali - raste i njihov broj. Kako da izađemo na kraj s poluinformacijama i teorijama zavere? Pre svega da se dobro ’’upoznamo’’ s njima, da razumemo šta su zapravo teorije zavere, kako nastaju i da li su uvek u potpunosti lažne ili kriju nekoliko zrna istine, zašto je danas mnogo teže prepoznati kredibilne izvore i kako to da uradimo? Za informacionu pismenost je kritična ’’source literacdž’’ – pažnja fokusirana na izvore, na motivaciju i pristrasnost izvora, uz uviđanje neophodnosti proveravanja više izvora.
U eri društvenih medija došlo je do izvesnog gubitka poverenja u medije i kao da izgleda da tradicionalni ’’čuvari kapija’’, odnosno urednici i novinari, više nisu neophodni?
- Naravno da nije tako. Realizujući emisiju “Digitalne ikone” više od 20 godina, ono najdragocenije što sam “stekla” je upravo poverenje slušalaca, gostiju i saradnika, kolega. To je jedan od ključeva za izlazak na kraj s kvaziistinama – poverenje.
Koliko u oblasti informacionih tehnologija uopšte imamo specijalizovane medije, na koji način funkcionišu i kako njihov, često nerazumljiv jezik, približiti i građanima, ali i kolegama?
- Mislim da nemamo dovoljno specijalizovanih emisija, medija, redakcija i novinara koji kontinuirano i znalački prate IT, imajući u vidu značaj, brojnost i sveobuhvatnost digitalnih tema i fenomena, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou. Takođe, veoma je važno da počnemo više govorimo o etičkom aspektu digitalizacije i razvoja tehnologija, jer etička pitanja imaju fundamentalan značaj za ljudski napredak. Invazija lažnih vesti podriva medijsku pismenost, ali i same medije, dovodeći nas do dileme - da li uopšte i kako možemo danas da verujemo medijima? U takozvanim tradicionalnim medijima znalo se gde stoje tabloidi (na kom mestu u supermarketu ili na trafici) a gde relevantni izvori informacija. Sada oni koegzistiraju na internetu, naizgled, potpuno ravnopravno. Čini se da nam je sve više neophodna nova vrsta medijske pismenosti, za onlajn svet, da bismo razlikovali šta je šta, odnosno, informaciju od dezinformacije, kada nam sve stiže u istom fidu, na na primer, Fejsbuku ili Tviteru. I tu vidim profesionalne medije kao ključno važne i, podrazumeva se - odgovorne.
Jedan od motiva da pristupim pripremi knjige s intervjuima koji su emitovani tokom prethodne dve decenije u emisiji “Digitalne ikone” je upravo - prenošenje znanja. Knjiga će uskoro biti pred našom publikom, uz podršku Radio Beograda 2, RTS izdavaštvu koje će objaviti knjigu “Digitalne ikone 2.0” i Fondu za otvoreno društvo, koji je prepoznao značaj ove publikacije i podržao njenu izradu. Kako preneti znanje? Čini mi se da dobar recept nije nov, a uvek je jednostavan - kontinuirano sticanje znanja, ozbiljna priprema, pozivanje stručnjaka u goste koji umeju na jednostavan i razumljiv način da objasne teme iz oblasti IT-ja, što nije uvek lako. Jer, kako drugačije da objasnite, na primer, ko i kako zaista upravlja internetom, kako funkcioniše dark veb i kako izgleda/stvara se metavers, zašto Šošana Zubof doba u kome živimo naziva dobom nadzornog kapitalizma i uviđa da, iako se trudimo da nazremo obrise digitalne ere, mi i dalje zapravo “bauljamo” po mraku, a nadzorni kapitalizam ide u sasvim drugom smeru u odnosu na rani digitalni san – kaže Tamara Vučenović.
Ivana Radoičić