Dr Stevan Pilipović, dobitnik nagrade „Milutin Milanković“: Pred nama je velika odgovornost

U tom poslu je i pred nama naučnicima velika odgovornost. Izuzetan primer i uzor za to nam je Milutin Milanković. On je naš najveći naučnik, ako izuzmemo inovatore i ljude zaslužne za tehnološki razvoj, u čemu je Nikola Tesla neprikosnoven. Kad govorimo samo o nauci, Milanković je broj jedan sa svojim otkrićima u nebeskoj mehanici i klimatologiji, uostalom, ušao je u 15 najaznačajnih naučnika svih vremena u oblasti nauke o zemlji prema anketi koju je sprovela NASA, tako da mi je ova nagrada izuzeteno draga jer na neki način ističe značaj nauke koja je prilično zapostavljena u ovom našem društvu. Nučnika nemamo mnogo, mada se možda čini drugačije. Nema nas puno kada se uporedimio sa drugim zemljama – kaže matematičar, akademik prof. dr Stevan Pilipović, prvi dobitnik ove nagrade, prošle godine ustanovljene na inicijativu Pokrajinske vlade.

Tokom svoje profesorske karijere, Pilipović je kreirao i predavao niz predmeta iz matematičke analize na studijama matematike i fizike. Iz predmeta Funkcionalna analiza formirao je  još tri predmeta: Topologiju, Teoriju mere i integrala, kao i Algebarsku topologiju. Pod njegovim rukovodstvom organizovane su doktorske studije iz matematičke analize, parcijalnih diferencijalnih jednačina, diferencijalne geometrije i verovatnoće. Takođe, na Univerzitetu u Novom Sadu bio je uključen u doktorske studije na nekoliko drugih fakulteta. Pod njegovim rukovodstvom formirana je 2016. godine Doktorska škola matematike u Srbiji, a on je predsednik njenog Veća. Do nedavno bio je i rukovodilac doktorskih studija iz matematike na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Bio je istraživač po pozivu i profesor po pozivu na mnogim fakultetima: na Univerzitetu Santa Barbara, Fakultetu matematičkih nauka Univerziteta u Tokiju, Univerzitetu Pariz 7 (11 puta), Ervin Šredinger Institutu u Beču, Univerzitetu Gvadalupe, Univerzitetu u Beču i Univerzitetu u Kaljariju, kao i na Univerzitetu Gent. Držao je predavanja po pozivu u mnogim matematičkim centrima širom sveta: Budimpešta, Moskva, Sofija, Katovice, Varšava, Santa Barbara, Veil Forest, Tokio, Benares, Alahabad, Insbruk, Beč, Kjoto, Nagoja, Berlin, Seul, Torino, Kaljari, Pariz, Skoplje, Podgorica, Sarajevo, Istočno Sarajevo, Banjaluka, Zagreb, Dubrovnik, Gvadalupe, Martinik, Plovdiv, Segedin, Bat, Edinburg, London, Lajpcig, Helsinki, Gent i u mnogim drugim gradovima. Stevan Pilipović je, kao mentor, izveo 22 magistra matematike, kao i 32 doktora matematike.

Odlukom Vlade Republike Srbije, a pod njegovim rukovodstvom 2008. godine, prvi u Srbiji osnovan je centar izvrsnosti - Centar za matematička istraživanja nelinearnih fenomena. Centar je 2016. godine potvrđen treći put.

Akademik Pilipović je objavio preko 400 naučnih radova, od kojih preko 100 u domaćim časopisima i konferencijama, preko 40 u okviru publikacija s međunarodnih konferencija i preko 250 radova u stranim časopisima, od kojih je preko 200 radova sa Tompson-Rojters SCI liste. Takođe, napisao je šest monografija, štampanih kod poznatih stranih izdavača i veći broj uybenika.

- Naučnici treba stalno da se bave naukom, da je prate, jer nauka je dinamički proces. U našem poslu  pokušavamo da se približimo, pre svega, najsavremenijim tokovima nauke, da dostignemo nivo koje naučnici u tim najvećim centrima imaju, i da uradimo neke nove stvari u tim oblastima. Taj neprekidni proces rada u matematici je možda i važniji nego samo dostizanje ciljeva, posle čega se za mnoge priča zaustavlja. Smatram da nije dobro za ovu malu zemlju to što neki naučnici, kada dostignu neke svoje ciljeve, kažu: sada je, evo, dosta, sada sam sve uradio, pa mogu da uživam – ističe Pipilipović i dodaje: - Naravno, država treba da prepozna važnost nauke i radi na održanju njenog kontinuiteta. Veliki je to problem. Živimo i radimo u neoliberalnom sistemu, u kome je profit najdominantnija stavka. I u ovo vreme veoma je važno da se država brine i o osnovnim, fundamentalnim istraživanjima. Iskreno, danas u ovoj našoj zemlji možda i jesu najvažnije informaciono-komunikacione tehnologije. Donose velike prihode, uzdigle su zemlju, posebno Novi Sad, na međunarodno visok nivo u toj oblasti. Međutim, postoje i humanističke  i društvene nauke, među njima identitetske nauke, a tu je i matematika, tu su i teorijska istraživanja u fizici, bilogiji... To su oblasti koje se moraju negovati. Skoro svugde u svetu za njih država izdvaja sredstva, dok nauke koje se bave tehnološkim razvojem i inovacijama, potreban novac za rad dobijaju od privrede. Sad, što naša privreda nije na nivou, druga je priča. Ulaganja u osnovna istraživanja jesu ulaganja u budućnost.

S druge strane, smatra Pilipović, naučnici ovde nemaju dovoljno inventivnosti:

- Mogli bi da budu aktivniji, da predlažu više projekata, da imaju inicijativu. Mislim da država čak ima i više para nego što joj se nudi realnih projekata u tehnološkom razvoju. I tu je jedan od problema: mnogi očekuju da lagodno žive bez napora. Kada odu u inostranstvo, ođednom su kreativni i sve im je lepo, a ovde gledaju što manje da rade. Ponavljam, odgovornost naučnika je velika i treba da budu mnogo, mnogo aktivniji, da predlažu  projekte, da se zaista bave naukom.

Inače, komparativna prednost nauke u našoj državi jeste u tome što imamo vrlo razvijena teorijska istraživanja i naši naučnici, kada odu odavde, postižu lepe uspehe. Oni se u inostranstvu, ako dobro znaju teoriju, vrlo lako uključuju u timove koji se bave konkretnim tehnološkim razvojnim stvarima. Obrnuto je malo teže, ne možete iz tehnološkog razvoja ući u teoriju – kaže Pilipović.

Pilipović će kao predstavnik SANU imati priliku da, kao član prvog saziva Naučnog saveta Fonda za nauku Republike Srbije koji treba da deluje u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, utiče na to da se stvari u nauci poboljšaju.

- Taj fond će imati obavezu da se bavi projektima, tačnije, evaulacijom projekata i najvažnijim stvarima koje se odnose na finansiranje nauke. Neophodno je, ali i vrlo nezahvalno to raditi, jer posao vrednovanja i odabira projekata treba da uradite u sredini u kojoj nema puno sredstava za osnovna istraživanja, a svi očekuju da će nešto dobiti – navodi Pilipović. - Kada govorimo o evaluaciji, odnosi se to i na naučne nagrade: ocenjivanje u nauci je vrlo komlikovan proces. Preterivanja koja u numeričkim krterijumima nameću struke u prirodnim naukama, kao što su hemija, biologija, medicina - a to je brojanje radova, impakt faktori, citiranost - potpuno su neprimenjiva u humanističkim i društvenim naukama. Vrednovanje postignuća u matematici i vrednovanje u nekoj drugoj prirodnoj nauci mora da ima odgovarajuću težinu. Da bi se nečija produktivnost mogla kvantifikovati na određen način potrebno je, recimo, kvantitativne pokazatelje pomnožiti s određenim brojem, pa stići do onih koji važe u prirodnim naukama. Cilj je ne da upoređujemo nauke direktno, već relativno. Recimo, matematika treba da se upoređuje s matematikom u okruženju, biologija  sa biologijom u okruženju, a ne, recimo, matematika sa biologijom. Ono za šta se lično zalažem jeste kvalitet. Za mene je srećna okolnost što sam svojim radom ostvario i kvantitet, pa kada se borim za kvalitet, to niko ne može da mi ospori time što će da kaže: pričaš o kvalitetu zato što nemaš objavljene radove – kaže laureat značajne pokrajinske nagrade akademik Stevan Pilipović.

- Očekujem da će država podići nivo ulaganja, a ona je uvek odgovorna za politiku, naučnu politiku, takođe. Ova druga me jedino interesuje i ona mora biti takva da neguje sve ovo o čemu sam govorio. Da stvori uslove da ima interesa da se ljudi bave i tehnološkim razvojnim naukama i inovacijama, ali i da se bave ostalim istraživanjima – smatra Pilipović.

 Vladimir Crnjanski