Dr Dragana Bajić sa FTN-a u specijalnom programu istraživanja kovida 19
Među 14 projekata koje će, u okviru Specijalnog programa istraživanja kovida-19, sa skoro dva miliona evra, finansirati Fond za nauku je i projekat COVANSA, jedan od dva u kojem učestvuju i fakulteti Univerziteta u Novom Sadu.
Naime, uz nosioca ovog projekta, profesora dr Branislava Milovanovića s Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta, naučni doprinos u borbi s kovidom-19 daće i profesorka dr Dragana Bajić sa Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
- Projekat COVANSA izrastao je iz projekta Ministarstva čiji sam rukovodilac, a koji je na jedinom javnom ocenjivanju naučnih projekata ocenjen kao najbolji u oblasti Elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije, što je objavljeno u publikaciji “Nauka u Srbiji”. 2014. -kaže dr Dragana Bajić i dodaje da s lekarima sarađuje od 1993. godine, kada je radila na Elektrotehničkom fakultetu Beogradskog univerziteta, te da je tu saradnju nastavila i kada je prešla na FTN UNS-a.
Profesorka Bajić bavi se obradom biomedicinskih signala, što je pre jedne decenije i dovelo do saradnje s profesorom Milovanovićem, po njenoj oceni, jednim od malobrojnih lekara s multidisciplinarnim pristupom dijagnostici, uz visoko uvažavanje obrade biomedicinskih signala u tom procesu.
Po rečima dr Bajić, COVANSA je jedini klinički projekat, koji Fond finansira u okviru ovog programa istraživanja, to jest, jedini se bavi pacijentima, trudeći se da otkrije šta u kovidu izaziva poremećaj u radu srca i kardiovaskularnog autonomnog nervnog sistema. Da bi to otkrili, elektroinženjeri, uz pomoć veštačke inteligencije, analiziraju signale koje sistem pacijenta šalje, a beleže se na različitim medicinskim snimanjima. Zatim te podatke tumače lekari. U ovom poslu, kaže dr Bajić, izuzetno je važno uzajamno razumevanje ove dve struke, ali i njihova međusobna edukacija u toku saradnje.
Rezultati ovog, kao i ostalih projekata iz Specijalnog programa istraživanja kovid-19, trebalo bi da doprinesu efikasnom naučnom odgovoru na aktuelnu pandemiju i omoguće bolju spremnost i reagovanje društva kroz razvoj primenljivih rešenja, primenjena naučna istraživanja, kreiranje interdisciplinarnih i multidisciplinarnih timova i konzorcijumsko podnošenje predloga projekata. Na Javni poziv ovog Programa konkurisalo je 129 istraživačkih timova sa 129 skraćena predloga projekata, a izabrano je 14 najboljih, od kojih su nosioci trinaest naučnoistraživačkih organizacija iz Beograda i jedna iz Kragujevca, dok kao partneri na projektima učestvuju naučnoistraživačke organizacije iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Novog Pazara, sa ukupno 131 istraživačem. Početak realizacije projekata se očekuje u drugoj polovini ovog meseca, a sredstva su obezbeđena iz kredita Svetske banke, projekat SAIGE.
- Kada je kovid-19 proletos eksplodirao, ustanovljeno je da ova bolest, izazvana novim sojem koronavirusa, ostavlja posledice na srce i kardiovaskularni autonomni nervni sistem, a profesor Milovanović, koji radi i u bolnici na Bežanijskoj kosi ,gde su lečeni teški bolesnici, zaključio je da bi trebalo proučiti šta to ova bolest radi srcu i kardiovaskularnom autonomnom nervnom sistemu - objašnjava dr Bajić. - Da bi se to postiglo, potrebno je analizirati niz istovremeno zabeleženih parametara. Ako se analiziraju svaki posebno, iz njih ne može da se izvuče uzročno-posledična povezanost koja dovodi do loših posledica. Posao za mene i moje saradnike je da uključimo i veštačku inteligenciju, čiji je dr Milovanović veliki propagator, te i na tu temu imamo zajedničke radove, pa i patentirana rešenja, koja ćemo primeniti u ovom projektu. Profesor Milovanović i ja smo dosta i do sada sarađivali na obradi biomedicinskih signala, a od proletos obradili smo i mnogo signala pacijenata obolelih od kovida, tako da nam sada ostaje da obradimo signale onih koji su se oporavili od ove bolesti, pa ćemo ih, u okviru ovog projekta, pozivati na snimanja. Poenta je da se otkrije kako još u akutnoj fazi bolesti sprečiti oštećenja kardiovaskularnog sistema.
Ovakvu vrstu multidisciplinarnosti, po oceni dr Bajić, svakako je omogućilo i vizionarsko uvođenje biomedicinskih predmeta na Katedri za telekomunikacije FTN-a, još pre dve decenije i osnivanje Odseka za biomedicinski inženjering pri FTN-u pre jedne decenije. S druge strane, dr Milovanović je pre 11 godina pokrenuo kongres Neurokard, sa multidisciplinarnim pristupom analizi kardiovaskularnog autonomnog nervnog sistema, a prošle godine je organizovao i najveći svetski kongres neinvazivne elektrokardiologije, koji je i održan u Beogradu i na kojem je bila i sekcija iz obrade signala i veštačke inteligencije.
D. Devečerski