Đorđević: Država staje na put trgovini ljudima
Povodom Međunarodnog dana sećanja na trgovinu robljem i njeno ukidanje, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posetio je Prihvatilište za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem u okviru Centra za socijalni rad Novi Sad, odnosno Sigurnu kuću, gde je poručio da su negativne posledice svakog kršenja ljudskih prava velike, i istakao da je Srbija kao društvo odlučna da se tome suprotstavi.
Đorđević je podsetio na to da je nedavno otvoreno Prihvatilište za sve žrtve trgovine ljudima u Srbiji.
– Kao društvo, učinićemo sve da bismo takvu pojavu iskorenili. Nažalost, ona i dalje postoji, žrtve su i muškarci i žene, nažalost i deca, ali mi smo svakako dužni da obratimo pažnju i da im na neki način pomognemo da izađu iz svega toga sa što manje posledica – rekao je Đorđević.
Kazao je da je Sigurna kuća u Novom Sadu primer funkcionalne Sigurne kuće, i dodao da će država pomoći u prevazilaženju problema koje imaju, počev od rampe, koja će vrlo brzo biti postavljena, ali i u saniranju krova.
Pošto su privremeni stanari Sigurne kući i dvoje mališana koji ove godine kreću u prvi razred osnovne škole, Đorđević im je poklonio pribor za školu, poželevši im sve najbolje i da zaborave sve loše što su doživeli.
Ime i prezime, a ne inicijali
Ministar je naveo da je pobornik toga da se javno kaže o kome se radi kada je u pitanju počinilac porodičnog nasilja, a ne da se „skriva” iza inicijala.
– Osim što treba da odgovaraju pred zakonom, mislim da svi trebaju da znaju o kome se radi, svi koji su u njegovom okruženju trebaju da znaju o kome se radi, a ne da ih krijemo iza inicijala, i mislim da će to njima biti najveća kazna – rekao je Đorđević.
Na molbu da prokomentariše to što se stiče utisak da se porodično nasilje ne smanjuje bez obzira na zakone i izricanje mera, Đorđević je kazao da je to posledica lošeg perioda koji je iza nas i neposvećenosti tom problemu.
– Ranije smo kao društvo izbegavali da priznamo da tako nešto postoji. Smatram da to možemo iskoreniti jedino ukoliko danas pričamo o tome – naveo je ministar, i dodao da nije dovoljno da se samo pišu zakoni već i da se preventivno deluje.
Po njegovim rečima, na to se preventivno može delovati kroz obrazovanje i kulturu. Kako kaže, u rešavanje tog problema potrebno je da se uključi celo društvo – država, mediji, građani...
Godišnje oko 100 mogućih žrtava
– Godišnje se u Srbiji prepozna preko 100 mogućih žrtava trgovine ljudima, a smatra se da je to samo deo osoba koje su u riziku da postanu žrtve, ili su već eksploatisane. Statistika pokazuje da su u slučaju radne eksploatacije i eksploatacije u cilju vršenja krivičnih dela, žrtve najčešće muškarci, a u slučajevima seksualne, broj žrtava muškog i ženskog pola je ujednačen. Svaki datum koji obeležava borbu za ljudska prava i podseća na žrtve kršenja tih prava prilika je da se javnost Srbije podseti na one građanke i građane za čija prava moramo da se borimo svi zajedno, kao pojedinci, društvo i država – poručio je Đorđević.
– Potrebno je da više pričamo o tome – kazao je Đorđević.
Naveo je i da se sigurne kuće suočavaju s dve vrste problema, od kojih je jedan nedovoljni kapaciteti, a drugi se tiče broja zaposlenih.
– Pobornik sam toga da se odredi minimum u zapošljavanju, ali i da se napravi prostor da se u skladu s kapacitetom te kuće zapošljavaju ljudi povremeno ili privremeno na određeno vreme kada za tim ima potrebe – dodao je Đorđević.
Osim ministra Đorđevića, u poseti su bili i v. d. pomoćnika ministra Nina Mitić i ministrova posebna savetnica Ana Đokić.
Međunarodni dan sećanja na trgovinu robljem i njeno ukidanje ustanovile su Ujedinjene nacije 23. avgusta 2004. godine, u znak sećanja na pobunu zarobljenh Afrikanaca na području današnjeg Haitija, a s ciljem podizanja svesti o problemu trgovine ljudima.
E. D.