Dobrovoljno se u zemlje porekla vratilo 340 migranata
BEOGRAD: Lidija Marković, šefica kancelarije Međunarodne organizacije za migracije (IOM) u Srbiji, ocenjuje da balkanska ruta nije zatvorena, da je priliv migranata smanjen, ali da su restriktivne politike i rigoroznije kontrole na granicama prouzrokovale porast krijumčarenja i izložili ove ljude rizicima i odneli mnogo života u svim zemljama kroz koje su prošli.
“Svako loše ophođenje prema migrantima u prethodne dve godine posledice su jednostrano donesenih odluka država, a IOM i ostale UN agencije godinama skreću pažnju državama na spašavanje ljudskih života i osnovne postulate humanitarnog pristupa na koje su se obavezale“, kaže Marković u razgovoru za Tanjug povodom sutrašnjeg Međunarodnog dana migranata.
Ona ističe da se naša zemlja od početka migrantske krize odlučila za humani pristup i poštovanje međunarodnih preporuka i standarda kada je reč o prihvatanju i zbrinjavanju migranata i tražilaca azila, ali skreće pažnju da se institucije u Srbiji trenutno suočavaju sa problemom ljudi koji "uporno pokušavaju da nastave svoj put dalje".
Na tom putu oni, kako kaže, svakodnevno doživljavaju traume, zloostvaljanja, nasilja.
"To institucijama i organizacijama koje rade u prihvatnim centrima postavlja novi izazov, kako pomoći tim ljudima koji su 20 puta do sada pokušali da nastave dalje i doživeli neku vrstu kršenja ljudskih prava", rekla je Marković.
Usled bezuspešnih pokušaja deo njih odluči da odustane od "željene zemlje destinacije" i vrati se kući u zemlju porekla, a kroz IOM-ov program asistiranog dobrovoljnog povratka koji, prema rečima naše sagovornice, u Srbiji postoji već dve decenije, a koji je započeo dobrovoljnim vraćanjem državljana Srbije iz EU tokom devedesetih.
Prema IOM-ovim podacima do sada se u zemlje porekla, kroz program asistiranog dobrovoljnog povratka, vratilo 340 migranata, većinom iz Pakistana, Iraka, Irana, Avganistana, Maroka, Alžira.
Marković objašnjava da je asistirani doborovoljni povratak zapravo "procedura informisanog donošenja odluke", jer, kako navodi, timovi iz IOM-a i Komesarijata za izbeglice koji rade u prihvatnim centrima pružaju migrantima tačne informacije o viznom sistemu, azilu, migracijama u zemljama koje su njima "željene zemlje destinacije" i govore im o rizicima koji ih mogu zadesiti na putu - krijumčarenje, trgovina ljudima...
Program dobrovoljnog povratka dostupan je tražiocima azila čiji je zahtev odbijen ili povučen, svim migrantima zatečenim na ruti u iregularnom statusu kojima nije potrebna međunarodna zaštita, žrtvama trgovine ljudima, maloletnicima bez pratnje, a Marković kaže da može biti i studentima koji su ostali bez sredstava ili migrantima kojima je istekla boravišna dozvola.
Prema njenim rečima, program se odnosi isključivo na zemlje gde je povratak bezbedan, a procene se rade na međunarodnom nivou i stalno se ažuriraju liste gde je povratak moguć.
Upitana da li je bilo povratka maloletnika bez roditeljske pratnje, Marković kaže da je do sada bio jedan takav slučaj, dodajući da je reč o posebno ranjivoj kategoriji i da se procedure za njih razlikuju od standardnog modela dobrovoljnog povratka.
Istakla je da se dobrovoljni povratnici letom iz Beograda vraćaju sami, a da u slučaju posebno osetljivih kategorija IOM obezbeđuje pratnju lekara, a povratnicima su , kaže, obezbeđeni i programi pomoći.
Reč je o finansijskoj pomoći - koja se obračunava u odnosu na standardni trošak u zemlji porekla, i „reintegracionionim paketima pomoći“ - kojima se u dogovoru sa migrantima obezbeđuje doškolovavanje, dokvalifikacija, dalje lečenje.
Govoreći o Međunarodnom danu migranata, Marković kaže da će IOM ovaj dan obeležiti u prihvatnim centrima gde će zajedno sa migrantima promovisali njihovu kulturu, nacionalnu kuhinju, muziku.
"Migranti su naša istorija, realnost i budućnost", ukazuje ona i dodaje da o migrantima treba da razmišljamo kao o nama samima, jer je svako od nas migrant bilo unutrašnji ili van granica svoje zemlje.
Ona podseća da države imaju suvereno pravo da odluče koje će politike migracija usvojiti i koje će mere preuzeti, ali sa druge strane, imaju obavezu poštovanje Konvencije o zaštiti izbeglica i ostalih međunarodnih propisa i standarda vezanih za njihovu zaštitu.
IOM je nedavno obeležio 25 godina rada u Srbiji, a njegovo angažovanje obuhvata oblasti od direktne pomoći različitim kategorijama migranata do podrške instutucijama sistema na strateškom nivou.
