Do jula 2022. ubijeno gotovo isto žena kao tokom cele 2021.

Naime do jula ove godine ubijeno je 18 žena, a tokom cele prethodne 19.



"Šta da očekujemo do kraja godine, sada je jul mesec, inače mesec koji označava leto, drugačije raspoloženje, omogućava aktivnosti, šetnje, a ovom meseca smo imali teška ubistva", rekla je Stanojevićeva.



Ona je istakla da je osetila strah već početkom ove godine kada je, kako kaže, prvo ubistvo bilo već 6. januara.



Stanojevićeva je kazala da je Zakon o sprečavanju nasilja o porodici i plan za umrežavanje institucija doneo neke rezultate, konkretno kada je u pitanju iseljavanje nasilnika iz životnog prostora bez obzira na vlasništvo, ali istakla da se broj ubistava i slučajeva nasilja nažalost nije smanjio, već ide uzlaznom putanjom.



Ona je istakla da sama primena Zakona jeste važna ali da nasilnici "ne čitaju zakone", kao i da ima određene nedostatke.



"Ako neko kao što je nasilnik reši da se osveti ženi, da je eliminiše iz svog života da joj napravi pakao, on će to uraditi bez obzira na zakon, oni ne čitaju zakone, njih to ne interesuje, oni kažu ma kakav zakon baš me briga za zakon. Veliki problem u tom zakonu šta kad se nasilnik vrati u stan ili kuću iz koje je privremeno iseljen ili je prošla zabrana ili došao iz zatvora, nas zovu iz Centra i kažu on sutra izlazi iz pritvora mi moramo da je sklonimo", naglasila je Stanojevićeva.



Ona je dodala da bi potencijalno rešenje mogao da bude nadzor nasilnika po povrtku iz pritvora ili nakon isteka zabrane, jer kako kaže, veliki broj uopšte, ne bude prijavljen.



"Imali ste prekjuče ubistvo sestre iz Narodnog Fronta. Nisam čula da je bilo ko od njenih koleginica i kolega rekao da je ona imala problematičan brak. Imate dva razloga jedan je sramota jer još uvek imamo stereotipe koje nosimo iz patrijarhalnog društva u kome živimo, žena misli da i ona kriva da je na neki način doprinela njegovom ponašanju. Drugi, ali prvi razlog, kako ja mislim je i stah", rekla je Stanojevićeva.



Ona je naglasila da u Beogradu postoje tri Sigurne kuće i da je broj žena kojima treba zaštita u tom smislu za 20 odsto veći od kapaciteta koji mogu da prime.



"Broj prijavljenih slučajeva je sve veći, imamo tri Sigurne kuće u Beogradu i jako veliki broj žena, bar 20 odsto više nego što možemo da primimo, a javljaju se svakodnevno za prijem u Sigurnu kuću, to ide preko Centara za socijalni rad", rekla je Stanojevićeva.



Ona je zaključila da je potrebno da se o nasilju govori, ali ne samo u smislu medija već u svojoj okolini, jer kako je ponovila, veliki broj žena je sramota da priča o problemima kod kuće, neke misle da su one krive odnosno u tom smislu loše pa same doprinele problemu, a neke žene imaju veliki strah, koji nije nužno egzistencijalan, već, kako kaže Stanojević, postoje žene koje imaju mogućnosti da odu ali ostaju zbog pretnji i slično.