„DNEVNIK” ISTRAŽUJE: Šta bi donela IZGRADNJA MOSTA između BANOŠTORA I BEGEČA? Kibicovanje Bačke i Srema preko Dunava

Međutim, potreba da se Novi Sad preko Dunava poveže sa mestima na sremskoj strani postaje sve izraženija ekonomskim i privredim napretkom, porastom broja stanovnika i izgradnjom saobraćajnica. Iako će u narednim godinama Srpska Atina imati čak šest mostova, nakon Mosta Slobode beočinska skela i dalje je jedina redovna i poveznica između Srema i Bačke u potezu od 45 kilometara koji dele novosadski mostovi i most Ilok – Bačka Palanka na graničnom prelazu sa Hrvatskom. Zbog toga je nedavna izjava ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića tokom posete Bačkoj Palanci, kada je kazao je da je „nedavno naložio Putevima Srbije da počnu projektovanje mosta preko Dunava kod Banoštora“ podgrejala staru ideju o još jednoj sponi između Srema i Bačke o kojoj se godinama mogu čuti priče, ali do sada nije bilo konkretnog pomaka u tom pravcu.

Kako je Vesić naveo izgradnja mosta između Begeča i Banoštora ima svoje višestruke prednosti. Povezanost bačke i sremske strane na tom području otvara mogućnost poput rasterećenja saobraćaja, brže putovanje do Novog Sada, mogućnost da se uvede autobuska linija koja bi povezala beočinska mesta sa Poljoprivrednom školom u Futogu, Univerzitetskim kliničkim centrom Vojvodine, što bi umnogome skratilo putovanje đacima, radnicima i penzionerima, a istovremeno uticalo na razvoj biciklizma i etno turizma.

Iz Opštine Beočin pozdravljaju ideju izgradnje mosta koji bi to fruškogorsko mesto povezalo sa Novim Sadom i za „Dnevnik“ ističu da će veliki projekti imaju potencijal da znatno unaprede uslove rečnog saobraćaja i otvoriti nove mogućnosti za mobilnost građana ali i razvoj privrede i turizma.

- I jedna i druga strana Dunava imaju toliko toga da ponude posetiocima i uvereni smo da bi to prvenstveno naša sela stavilo u fokus interesovanja ljudi koji bi u većoj meri prepoznali sve potencijale Banoštora i drugih područja naše opštine – navode u Opštini. Banoštor je smešten na samoj granici Fruške gore i Dunava i krasi ga lepa priroda, vinogradi i već razvijene vinarije koje srdačno dočekuju goste. Ovaj kraj je prepoznatljiv i po brojnim udruženjima žena koje pored promocije bogate vojvođanske kuhinje posvećeno rade na očuvanju sremačkih tradicija, bave se rukotvorinama i promovišu etno i folklorne vrednosti na manifestacijama među kojima su i Međunarodni dan Dunava kao i Banoštorski dani grožđa, a most bi sve te sadržaje učinio još pristupačnijim većem broju turista. Osim toga, na teritoriji Banoštora postoje brojne vikendici, pa bi vlasnici preko mosta stizali još brže do njih.

Reporteri „Dnevnika“ posetili su skelski prelaz iz Begeča ka Banoštoru koji funkcioniše 24 godine i porazgovarali sa skeledžijama, potom ljudima sa obe obale Dunava, kako sa bačke, tako i sa sremske strane. Svi su složni u jednom, potreba za mostom je i više nego evidentna, jer dnevno skelu koristi na desetine vlasnika četvorotočkaša kako iz države regiona tako i iz inostranstva kako bi prešla reku.

Skela u Begeču kupi putnike na dobro poznato mestu „Čarda kod Braše“. Oko 14 sati, parkiraju se vozila, a među njima su pored naših i državljani Bosne i Hercegovine, Poljske i Austrije. Kako je reč o godišnjim odmorima svi sem državljanina Bosne su naši ljudi koji rade u inostranstvu.

– Koristim skelu kada idem u Republiku Srpsku i kada se vraćam, jer uštedim i do 60 kilometara. Znam da skela postoji godinama i tu dolazim, tako da to za mene nije ništa novo. Mnogo mi je lakše tako, nego da idem kroz Novi Sad, jer je tamo velika gužva. Pored toga treba i do Novog Sada od Begeča doći. Nije to baš tako blizu. Nemam ništa protiv mostova, ali za izgradnju jednog koji bi povezivao Begeč i Banoštor nisam čuo – kaže građanin Republike Srpske koji nije želeo da se njegovo ime pominje u novinama, a prelazio je iz Begeča do Banoštora, gde je dalje nastavio svoj put.

Biciklistička staza

Ukoliko bi bio izgrađen most između Banoštora i Begeča potencijalno bi planirana biciklistička staza od Petrovaradina do Beočina mogla da vodi i preko mosta i da se spaja sa međunarodnom biciklističkom stazom Evro Velo 6 u Begeču i Futogu, koja prati Dunav i proteže se preko 3.600 kilometara prolazeći kroz deset evropskih država. Podsetimo, prema planu železnička pruga Petrovaradin – Beočin trebala bi biti pretvorena u zelenu stazu, koju će činiti dvosmerna biciklistička staza. Ona bi prošla kroz Sremsku Kamenicu, Ledince, Rakovac i završila bi se kod bivše železničke stanice u Beočinu.

I meštanin Adica kaže da mu je jednostavnije da do Banoštora, dođe iz Begeča skelom, nego da kako kaže ide okolo kako bi stigao do cilja.

– Novom Sadu nedostaje još mostova. Sada kada bih srenuo ka Banoštoru ne znam prvo kada bih izašao iz grada. Drugo, nedeljom u poslepodnevnim satima gužve iz Sremske Kamenice su neverovatne. Stvaraju se kolone vozila i saobraćaj bude veoma otežan. Prosto je grad postao mali za toliko vozila i stanovnika. Ukoliko bi most i ovde postojao gde sada funkcioniše skela, i to bi pomoglo – kaže meštanin Adica koji je takođe sa svojim četovrotočkašem prešao reku i na taj način stigao do Banoštora.

Reporteri „Dnevnika“  takođe su skelom prešli iz Begeča ka Banoštoru, i vratili se nazad. Samo ukrcavanje i prelaz ne traju dugo. Sve zajedno najviše do 15 minuta. Skela relativno brzo „klizi“ rekom i stiže do Banoštora gde čekaju nova vozila na prevoz. I sa druge strane, ponovo inostrane registracije, takozvani međumesni taksi prevoznici i Novosađani koji idu ka Begeču.

Skeledžija Miloš Vince kaže da skela prevozi putnike od 1999. godine, te  da je tada bilo i najviše posla. Priče o mostu koji bi spojio dve obale postoji veli još od tih godina. 

Veli da oni koji koriste usluge skele idu za Republiku Srpsku, ili produžavaju za zapadni Srem i Mačvu. Gravitiraju ka nabližoj magistrali, a skela im kako Vince kaže, pomaže u tome da im skrati putovanje. Kaže da posla najviše ima kada se dešavaju neke manifsteacije u gradu, pa pojedine saobraćajnice budu zatvorene, te samim tim se stvaraju gužve.

- U proseku najviše posla imamo vikendom leti, a pogovoto kada u Sremskoj Kamenici ili Novom Sadu budu neke manifestacije pa saobraćaj bude otežan. Tada mi padamo u nesvest od posla – veli Vince.

Prevoz automobila u jednom pravcu je 500 dinara. Do skoro je bila 300 ali su veli Vince promena cena goriva i kriza uslovili i povećanje prevoza autombila skelom.

Letnje radno vreme je od 7 do 20 sati, a zimi od 7 do 17, a tokom hladnijih dana rade sve do pojave leda.

Silvia Kovač

Slađana Aničić Ilić