Detoksikacija - veliko spremanje organizma

 jer se i u hrani nalazi sve više dodataka koji ometaju naš metabolizam. Nije samo u pitanju industrijski spremljena hrana ili proizvodi široke potrošnje bogati aditivima, konzervansima, veštačkim bojama i aromama, nego i osnovne namirnice kao što su meso, mlečni proizvodi koji sadrže ostatke hormona, antibiotika… Ni sa žitaricama, povrćem i voćem nije bolja situacija, jer su i ove namirnice tretirane herbicidima, pesticidima, fungicidima… Upravo zato smo i razgovarali s dr Stanišom Stojiljkovićem, profesorom na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu i predavačem u školi „Javnog zdravlja“ na Medicinskom fakultetu u Beogradu u oblasti „Ekologija organizma i intenzivni program detoksikacije i oporavka organizma.“



- Borba za vraćanje izgubljenog zdravlja je nalik penjanju uz planinu – ne valja biti nestrpljiv, površan i malodušan. Ako naš organizam umesto da bude jedna sinhrono uređena celina postane smetlište raznih dodataka hrani koji se deponuju u njemu onda je jedini izlaz u detoksikaciji.

Koje su posledice lošeg metabolizma i neodgovarajuće hrane?

- Kada jedemo više proteina nego što možemo da preradimo onda se ostaci proteina akumuliraju i oblažu membrane kroz koje hrana ulazi u ćeliju. Takođe sitni kapilari i limfni kanali bivaju zapušeni. Ako rado jedemo mlečne proizvode i proizvode od žitarica pojaviće se sluz koja potiče od mlečnog šećera i glutena. Sluz ima poseban afinitet prema sluzokoži izazivajući katar, probleme sa sinusima i ušima. Višak masnoće dovodi do loše cirkulacije, senilnosti, srčanih problema, slabljenja krvnih sudova…

Recite nam, na početku, koji napici nisu dobri za naše telo?

- Iako je voda najzdravije piće za naše telo, mnogi radije piju nešto drugo. Gazirani sokovi sadrže veštačke arome, boje, šećer ili zamene kao što je saharin, aspartam, neke od kiselina (limunske, jabučne, fosforne…) i rastvoreni ugljen-dioksid. Ovakva pića ugrožavaju najpre želudac u kojem se ona degaziraju i izdvojeni ugljen-dioksid pritiska želudac stvarajući osećaj nadimanja i izaziva podrigivanje. Loša je navika da se uz obrok i neposredno posle obroka piju sokovi, to vodi uništavanju crevne flore. Rafinisani šećer fermentiše i stvara sirćetnu kiselinu ili alkohol. Postoji i paradoks s napicima koji sadrže veštačke zaslađivače kao aspartam, koji kada se razloži u crevima izaziva osećaj gladi i najčešće dovodi do prejedanja!

Spomenuli ste da ne bi trebalo piti za vreme obroka i neposredno posle njega, zašto?

- Obično za vreme praznika i slava konzumiramo veće količine hrane i tečnosti, a to opterećuje organizam. Pre svega onemogućena je priprema u želucu, pa u njemu počinju procesi fermentacije koji ne samo da ga oštećuju, nego i degradiraju crevnu floru. Korišćenje velike količine tečnosti uz i posle obroka stvara uslove za oboljenje debelog creva, jer ono tada dobija loše prerađenu hranu iz želuca i tankog creva, pa gubi svoju termoregulacionu ulogu, pa ruke i noge bivaju stalno hladne. Pijenje puno vode može dovesti do slabljenja srca, jer za 1 litar vode srce treba da pumpa 6 litara krvi. Pogotovo bi trebalo izbegavati ledenu vodu, jer njome pothlađujemo crevnu floru i stvaramo uslove za proširene vene i hemoroide.

Kada i koliko vode bi trebalo piti?

- Ishrana prebogata slatkišima, alkoholom, proizvodima na bazi pekarskog kvasca, masnom i mesnatom hranom, sirom, mlečnim proizvodima, sokovima sa veštačkim bojama, šećerom i konzervansima zahteva veću količinu vode jer dehidrira organizam. To se može nadoknaditi samo običnom, najbolje filtriranom vodom iz česme koja se pije u malim gutljajima. Ukoliko je ishrana bogata laganom hranom: povrćem, voćem, mahunarkama, žitaricama i semenkama, tada nema potrebe za većom količinom vode, kada nema „požara“, nema ni potrebe za njegovim gašenjem.

Savremena ishrana je bogata ne samo šećerima i mastima već i aditivima, konzervansima. Kako to utiče na naš organizam?

- Jetra ima brojne važne funkcije, a najvažnija je sekrecija žuči koja razlaže masnoću. Višak masnoća koje jetra ne uspeva da preradi sa izvesnim mineralima u crevima stvaraju sapune. Tako gubimo unet kalcijum, jer ga masnoće vezuju i izbacuju sa stolicom iz organizma. Da bi se on nadoknadio povlači se iz kostiju... S druge strane da bi organizam preradio šećere naš pankreas mora da radi punom parom, ali često se dešava da deo šećera ostaje neprerađen i dospeva u creva gde uništava normalnu mikrofloru tzv. probiotike, pa se javljaju gljivice s kojim se veoma teško borimo. Jake arome dolaze do naših nerava i svojim razlikama u osmotskom pritisku u nama pojačavaju glad! Konzervansi kao vinobran (kalijum-metabisulfit) uništavaju folnu kiselinu, a njime se konzerviše sušeno voće, neka vina i prirodni voćni sokovi. Posebno su štetni pojačivači ukusa, arome i boje koji zavaravaju naš osećaj sitosti tako što ga pomeraju za 20 minuta – taman da toliko više napunimo želudac!

Kako izaći iz ovog začaranog kruga?

- Kao što svoju kuću održavamo čistom i s vremena na vreme sprovodimo veliko spremanje, tako da bismo poboljšali funkcije organizma na svim nivoima, treba da pristupimo integralnom sistemu detoksikacije i oporavka organizma. Učenje o čišćenju organizma omogućava nam da brzo normalizujemo varenje hrane, krvotok, limfotok, a shodno tome i zdravlje uopšte. Osmislio sam program detoksikacije koji uključuje i pročišćavajuću dijetu. Ona isključuje proizvode od brašna poput testenine, hleba, slanih grickalica, potom isključivanje mleka i sira, dok su maslac i kajmak dozvoljeni u malim količinama. Isključivanjem i svih slatkiša, žestokih pića, energetskih napitaka, piva, sirćeta i suhomesnatih proizvoda… Zatim se radi potapanje tela u kadu sa solju i glinom, potapanje nogu u toplu vodu sa solju i glinom, mazanje jetre glinom itd.

Zašto baš glina?

- Zato što je ona jedna od retkih supstanci koja sadrži veći broj mogućnosti: uklanja teške metale, čistu crevni trakt od masnoća, omogućava razmnožavanje potrebnih mikroorganizama, a svojim magnetno-električnim svojstvima omogućava valjan prenos informacija. Ona podstiče čišćenje upijajući toksine, joni silicijuma koje sadrži glina stvaraju u vodi koloidne sisteme koji imaju svojstvo zadržavanja, uništavanja i izbacivanja iz organizma patogena, virusa i njihovih kontaminirajućih produkata. Ukoliko u našem organizmu imamo dovoljno silicijuma onda nas on štiti od virusa i parazita. Povrće koje sadrži organski vezan silicijum su svež krastavac i paprika.

Kakvu ulogu u procesu detoksikacije imaju probiotici?

- Pijući vodu pomešanu s glinom ujutro mi iz crevne flore eliminišemo toksine i time stvaramo uslove za razvoj prijateljskih mikroorganizama koje nazivamo probioticima. Zdrav organizam sam stvara probiotičke bakterije. Istakao bih da svi oni koji imaju problem sa izlučivanjem sluzi (stalno curenje iz nosa, problem sa sinusima, sekretom iz pluća i vagine…) ne bi trebalo da konzumiraju mlečne proizvode. Postoje i druge namirnice koje imaju u sebi i prebiotike i probiotike kao što je kiseli kupus, jer je on fermentisan mlečnokiselinskim bakterijama. Da bi se ubrzao proces prijateljski nastrojenih bakterija u doručak se može dodati na vrh kašičice surutke u prahu.

Navedite nam kako bi po vama izgledao dobar i zdrav doručak?

- Za doručak je najbolja salata od povrća, u koju se doda malo nerafinisanog ulja, vitamina C u prahu, kari začina, probiotičkog jogurta ili kapsula probiotičkih bakterija koja se pomeša sa salatom. Da bi obrok bio kompletan preporučio bih mešavinu semenki lana, susama, semenke budeve golice, suncokreta, brazilskog i domaćeg oraha. Najbolje ih je samleti (po 50 g svakog) dodati u to 1 g C vitamina u prahu da se spreči oksidacija, dobro promešati i čuvati u frižideru do nove upotrebe. Ujedno ovom kombinacijom hrane mi u organizam unosimo kiseonik koji je neophodan u procesu varenja. Napomenuo bih da povrće sadrži minerale u prirodnom obliku koje crevna flora može da prihvati. Izbor povrća je slobodan, ali preporučujem da se uvek nađe šargarepa i krastavac. Zapremina doručka bi trebalo da bude ne veća od pola litre (ono što može da stane u 2 spojene šake).

Kako najbolje kombinovati hranu?

- Da bismo olakšali rad hormonskog i enzimskog sistema, kada koristimo proteinsku hranu (meso, ribu, mahunarke) ne bi trebalo da jedemo mnogo hleba i krompira. Sa proteinskom hranom dobro je kombinovati povrće sa više celuloznih vlakana kao što su kupusnjače, krtolaste kulture (šargarepa, paštrnak, celer), lisnato povrće, tikvice i bundevu pre svega. Napomenuo bih da povrće koje raste na lozi ima manje otrova od onog koje raste u zemlji (zbog viška nitrata). Crno vino, najviše do 2 dl, piti pre ili za vreme obroka, jer sadrži organske kiseline, antocijane, kompleks vitamina B, minerale i druge koji olakšavaju rad digestivnom sistemu. Trebalo bi ukinuti naviku da se pije kafa i jedu slatkiši neposredno posle obroka jer ubrzavaju prolazak hrane kroz želudac i imaju druga negativna dejstva.

Marina Jablanov Stojanović