Đerlek: U Srbiji 30 odsto gojaznih, sve više dece

Na konferenciji "Epidemija gojaznosti u postkovid eri", koju su organizovali Centar za gojaznost Struktura i European Communication Center u hotelu "Crowne Plaza ", Đerlek je istakao da posebno zabrinjava da će se taj broj u narednih 10 godina udvostručiti, dok će planeta 2030. imati oko 1,2 milijarde gojaznih ljudi.



"Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i male fizičke aktivnosti u velikom problemu i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetis od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti", upozorava Đerlek.



On navodi da su osnovni uzroci gojaznosti loše navike u ishrani i smanjeno kretanje, a da smo tokom pademije kovida videli da gojazne osobe imaju mnogo komorbiditeta, i da je gojaznost, sem toga, ozbiljan faktor rizika i kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti, cerebrovaskularne i dijabetis.



Đerlek ističe da to nije samo zdravstveni problem, već opšte društveni problem koji se mora rešavati sistemski.



"Imamo loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti, i te dve stvari drastično utiču na povećanje broja gojaznih. Kovid nas upozorava da se prema toj bolesti moramo ophoditi još agresivnije kako bi smanjili progresiju za početak, a zatim i zaustavili", poručuje Đerlek.



On kaže da je jedan od načina borbe protiv gojaznosti kontrolisana ishrana, ali naša deca nemaju naviku da je se pridržavaju.



"Prvo što treba da naučimo našu decu jeste da jedu više voća i povrća i da se okanu restorana brze hrane i povećaju fizičku aktivnost, pošto su telefoni, računari i druge savremene tehnologije uticale da deca sve više vremena provode u zatvorenom. Imamo sve veći broj dece koji imaju srčane probleme", kaže državni sekretar.



On je rekao da se nada da će uskoro biti napravljena ozbiljna strategija za borbu protiv gojaznosti koja će biti u najvećoj meri posvećena kontrolisanoj ishrani i povećanoj fizičkoj aktivnosti.



Đerlek upozorava da nisu svi gojazni zbog loših navika u ishrani i smanjenog kretanja, te da 40 odsto gojaznih su to iz genetskih razloga, hormonskog dizbalansa ili drugih problema i da takve ljude moramo podržavati, a da je stigma prema gojaznima jedna od najvećih.



"Ta stigma je tako daleko otišla da se smatra da je trenutno na trećem mestu posle rasizma i seksizma", upozorava Đerlek.



Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Milan Pašić izjavio je da njegovo ministarstvo zainteresovano za intersektorski pristup gojaznosti, koji je prema njegovim rečima, jedini ispravan.



Kako je rekao, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kroz sveobuhvatne reforme obrazovanja, ubuhvatilo je zdrave stilove života kao jedan od opštih ciljeva.



"Pokušavamo da učenicima, prvenstveno onim najmlađima predškolskog uzrasta, zatim i osnovcima i srednjoškolcima ponudimo različite sadržaje koje se tiču zdravog stila života. Tu pre svega mislim na fizičku aktivnost i eduikaciju o pravilnoj ishrani i sve ono što je neophodno da učenici kasnije kada postanu odrasli to implementiraju da bi bili zdravi", istakao je Pašić.