Decu iz naše zemlje najviše usvajaju Španci i Šveđani

Od 198 dece za usvajanje, trenutno je 72 u postupku izbora usvojitelja iz inostranstva, jer niko iz naše države nije zainteresovan da obezbedi krov nad glavom tim mališanima. Takođe, 35 njih u periodu je adaptacije kod potencijalnih usvojitelja. Od početka ove godine usvojeno je 61 dete od kojih je 50 njih ostalo u Srbiji a ostali su pronašli dom u inostranstvu, i to su uglavnom deca uzrasta od pet do osam godina.

- Naši usvojitelji po završenoj pripremi i utvrđenoj opštoj podobnosti imaju pravo da se izjasne o poželjnim karakteristikama dece koju bi želeli da usvoje i uglavnom naši usvojitelji žele da usvoje dete do tri godine, koje je zdravo i nema određenih genetskih opterećenja - kaže savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Vulević, prenose mediji.

Po zakonu, deca državljani Srbije mogu biti data na usvojenje stranim državljanima samo u slučaju da se u „razumnom roku od godinu dana“ ne mogu naći usvojitelji domaći državljani.

- Tek tada se mogu primeniti mere međudržavnog usvojenja za to konkretno dete, a ta deca koja uglavnom idu na inostrano usvojenje, koju usvajaju strani državljani, jeu deca s određenim ozbiljnijim razvojnim i zdravstvenim problemima, deca starijeg uzrasta i deca romske nacionalnosti - dodaje Vulević.

U Vojvodini 400 dece smešteno u 260 hraniteljskih porodica

Centar za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad tokom 2018. godine realizovao je 66 novih smeštaja dece u hraniteljske porodice. Na teritoriji koju pokriva ta ustanova - Južnobački, Sremski i Srednjobanatski okrug, ukupno ima oko 260 hraniteljskih porodica u kojima je smešteno sko ro 400 dece.

- Nastojimo da, svakom detetu koje ima potrebu za hraniteljskom porodicom, obezbedimo smeštaj u najkraćem mogućem roku u čemu imamo visok procenat realizacije - kaže direktorka Centra Ivana Koprivica. - Deca za koju nije moguće obezbediti hraniteljsku porodicu, smeštaju se u neku od ustanova socijalne zaštite.

Španija je država koja u poslednje vreme najviše usvaja decu iz Srbije, a Vulević navodi da je u poslednje dve godine uspostavljena izvranredna saradnja sa tom zemljom koja je treća po broju usvojene dece iz naše zemlje. Od 2005. godine, od kada se vodi zvaničan registar, do danas najviše dece usvojili su državljani Švedske, pa je tako novu porodicu u toj skandinavskoj zemlji za 14 godina našlo 99 mališana. Na drugom mestu po usvajanju dece iz Srbije su državljani Sjedinjenih Američkih Država, a u toj državi je od 2005. godine do danas usvojeno 65 dece.

Inostrano usvojenje se, navodi Vulević, realizuje u skladu sa domaćim propisima, Porodičnim zakonom i Haškom konvencijom. Kako je još objasnio, u slučaju inostranih usvojenja ostvaruje saradnju s određenim agencijama u stranim državama koje su licencirane u skladu s Haškom konvencijom, koje su ispunile sve uslove da mogu posredovati u međudržavnom usvojenju. Te agencije nadležni u Srbiji obaveštavaju o deci koja mogu da budu usvojena u inostranstvu i one obavljaju izbor potencijalnih usvojitelje za konkretno dete.

- Potencijalni usvojitelji strani državljani obaveštavaju se detaljnije o karakteristikama konkretnog deteta i, ako se i tada odluče, onda dolaze u zemlju, kod nas - pojašnjava Vulević i dodao da procedura počinje u Ministarstvu gde se prvo pravi plan kompletnog procesa usvojenja.

Centar za socijalni rad ima svoja zaduženja, dostavljaju se nalazi i stručno mišljenje o uspešnosti postupka prilagođava koji je u slučaju inostranog usvojenja nešto kraći i traje između 20 dana i mesec dana, za razliku od postupka kada decu usvajaju držvaljani Srbije i kada postupak prilagođavanja traje do šest meseci.

- Nakon toga, ukoliko organ starateljstva proceni da je taj postupak prilagođavanja uspešno završen i da je dete prihvatilo potencijalne usvojitelje, da su potencijalni usvojitelji prihvatili dete, onda se ide na zasnivanje usvojenja, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministra za rad - precizira Vulević i naveo je da je agencija, koja je posredovala prilikom usvojenja deteta državljanina Srbije dužna da u naredne tri godine prati to usvojenje i izveštava Ministarstvo o statusu deteta. - Ocenjeni smo kao zemlja koja ima jednu od najpouzdanijih i najprofesionalnijih procedura u promeni međudržavnog usvojenja.

L. Radlovački