DECA SE POD STRESOM VRAĆAJU U ŠKOLSKE KUPE! Evo kako da im vratimo volju za povratkom u školu nakon raspusta

Ima onih koji se, sasvim sigurno, raduju povratku u školu, sticanju novih znanja i druženju sa prijateljima u učionicama, ali je, verujemo, više onih koji bi voleli da odspavaju još koji dan ili nedelju duže.

Ne samo zbog toga što su izašli iz „radne” rutine, već i zbog menjanja navika, besposlice i uživanja, deca povratak u školske klupe mogu da dožive prilično stresno. Međutim, veći problem je, smatra profesorka razredne nastave Slavica Bijelić, zaposlena kao učiteljica u osnovnoj školi „Bosa Milićević” u Novom Žedniku kod Subotice, što se izgubila volja za povratkom u školu.

– Deca uživaju u krugu porodice u prazničnoj atmosferi i mislim da to nije dobar period za zimski raspust jer prosvetni radnici iz Vojvodine oduvek traže da deca odlaze na zimski raspust posle svih praznika, kao što je to u ostalom delu Srbije. Deci je suviše lepo tokom praznika, ušuškani su u porodičnu atmosferu, pa taj period ne doživljavaju kao raspust. Lakši bi im bio povratak posle nekoliko prazničnih dana, a da onda na zimski raspust odlaze nešto kasnije. Zbog toga se teže i vraćaju u školske klupe, ali to osećanje ne traje dugo, pa, ukoliko se sa decom, razgovara i postupno ih vraćamo obavezama, brzo se opet adaptiraju jer ipak je osećaj zajedništva nešto bez čega ne mogu i želja za igrom i druženjem je jača od svega – kaže učiteljica Slavica Bijelić i dodaje da su deca socijalna bića koja uživaju u društvu vršnjaka i lakše od odraslih prihvataju povratak obavezama.

Doživljaj za prepričavanje!

Meni je važnije da se deca u školske klupe vraćaju sa osmehom, da vidim na njima da su se zaželeli školske atmosfere, mene i drugara. S dosta strpljenja saslušam sve njihove doživljaje, jer deca uvek imaju potrebu da pričaju u školi o svojim uspomenama. Zato je važno i da tokom zimskog raspusta, osim što će raditi na radnim navikama sa decom, ne zaborave i da im prirede uzbudljive doživljaje koje će jedva čekati da ispričaju, što, takođe, može biti dobar podsticaj za vraćanje volje povratku u školske klupe, rekla je za naš list učiteljica Slavica Bijelić.

Kako dalje objašnjava, neka deca pri povratku sa raspusta, imaju problema sa odsustvom pažnje, pospanošću, zaboravljanjem osnovnih navika poput raspremanja svojih stvari, ali i sa donošenjem opreme prema rasporedu časova, i, posebno, sa pravilima ponašanja koja važe u učionici.

– Najmlađi veoma lako i brzo zaborave ustanovljena pravila kućnog reda, ali dosta razgovaramo o tome, pa ih lako vratim poštovanju svega što su naučili u školi pre zimskog raspusta – kaže Slavica. – Savetujem roditeljima da nekoliko dana pre povratka u školu decu vraćaju zdravom režimu života, koji, između ostalog, podrazumeva i raniji odlazak na spavanje. Iako sam svesna, i na tom polju nemoćna, da deca u najranijem uzrastu koriste internet i društvene mreže za razonodu, roditelji bi trebalo da im ograniče vreme korišćenja telefona, tableta ili računara kako bi im se pažnja i koncentracija postepeno vraćala. Takođe, bilo bi dobro kada bi nešto od vannastavnih aktivnosti, u kojima deca inače uživaju, poput gledanja crtanog filma, sporta ili nečeg sličnog, uvrste u rutinu tokom prvih nekoliko dana, kako bi dete bilo što radosnije u ovom periodu.

Naša sagovornica tvrdi da su roditelji isuviše okupirani pripremama za praznike, pa najčešće sa decom ne stižu da rade. Međutim, kako navodi, trebalo bi da pronađu vreme i, posebno sa decom mlađeg uzrasta, svakodnevno vežbaju čitanje i pisanje kako bi se izbeglo zaboravljanje naučenog.

– Nije teško decu animirati, čak i uz mnoštvo obaveza koje mi odrasli imamo, uz poneku zanimljivu bajku, pesmu ili priču, koje vole i uz igru lako će obnoviti školsku gradivo. Ne treba to da bude školska literatura, čitanka ili lektira, već roditelji mogu da im iz kućne biblioteke odvoje neku zabavnu literaturu u skladu sa njihovim godinama, koju će zadovoljstvom čitati i prepričavati njihov sadržaj. Naravno, bilo bi dobro kada bi našli vremena da sa decom i razgovaraju o tome što su pročitali i iz toga izvlačili neke poruke – kaže Slavica Bijelić. – Kada se vrate u školske klupe mi prosvetni radnici moramo ih postepeno uvoditi radnim obavezama. Višedecenijsko iskustvo govori mi da deci ne prija nagli prekid bezbrižnih dana zato ih moramo polako kroz igru i druženje vratiti onome na šta su navikli. Nažalost, plan i program ne daje, posebno kod starije dece, mnogo prostora za odlaganje obaveza, dok mi učitelji to ipak možemo da učinimo sa mlađom decom. Stariji brže moraju da počnu sa učenjem i pripremom sadržaja po planu i programu, pa se, neretko, po povratku sa raspusta plaše očekivanja roditelja, ali i nastavnika.

Vladimir Bijelić