Deca i mediji: Pravo na privatnost deteta se mora poštovati
NOVI SAD: Na osnovu poruka dobijenih, između ostalog, i iz medija deca formiraju uzore, sliku o društvu u kom žive, sistem vrednosti. Time je odgovornost medija za plasiranje sadržaja o deci još veća.
Na osnovu saznanja dobijenih kontinuiranim praćenjem medijskog izveštavanja o deci i povredi prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je tokom 2017. godine pokretao postupke po sopstvenoj inicijativi kako bi proverio postupanje nadležnih institucija i utvrdio da li su u konkretnom slučaju preduzete sve neophodne mere zaštite prava i interesa deteta. Praćenjem medija, pored pitanja zaštite prava privatnosti deteta, uočene su i druge pojave kao što su učestvovanje dece mlađe od 14 godina u emisijama posle 22 časa (muzička takmičenja), emitovanje u dnevnim terminima rijaliti programa, prikazivanje sadržaja koji obiluju nasiljem i nedostatak edukativnog programa.
Kakav je uticaj ovakvih i drugih medijskih sadržaja na ponašanje dece i kakvu poruku društvo šalje najmlađima, pitanja su koja su razmatrana na stručnom skupu „Deca i mediji“ koji je u Novom Sadu organizovao pokrajinski ombudsman.
Dva su osnovna načela koja se moraju poštovati: Pravo na privatnost deteta i načelo javnosti. Ova dva načela često dolaze u kontakt, ali u isto vreme i u sukob, iznela je direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stefanović u zapaženom izlaganju na temu “Deca u sistemu maloletničkog pravosuđa i mediji”.
Insistiramo na tome da je pravo na privatnost dominantna. Javnost treba da bude obaveštena o događaju, ali ne i o detaljima, pogotovo o deci koja su žrtve. Apelujemo na medije da budu naši saradnici i da uvek imaju to na umu. Umesto takvog odnosa ide se čak dotle, a to je nedopustivo, da kada se izveštava o deci koja su mrtva izostaje ono što nikako i nikad ne bi smelo da izostane, a to je pijetet. Objavljuju se čak i fotografije dece u mrtvačkim kovčezima, kazala je Stefanović.
Predstavnik REM Srđan Miljković rekao je da je ovo telo od 2014. godine, vremena novih medijskih zakona, donelo 18 mera upućenih pružaocima medijskih usluga, a povodom prekršaja povrede prava maloletnika. Sve mere odnosile su se na rijaliti šou emisije. Od 18 kazni deset puta je kažnjena Hepi TV, pet puta Pink i tri puta Prva TV.
REM-u su na raposlaganju četiri mere: Opomena, upozorenje, privremena zabrana emitovanja programa u trajanju od 30 dana i oduzimanje dozvole. Privremenu zabranu smo 2. apila 2014. godine izrekli Hepi televiziji. Zaključak OEBS i našeg ministarstva informisanja je da bi regulatorno telo moralo da ima mogućnost izricanja i novčane kazne i da bi to dalo mnogo mnogo bolje rezultate i imalo više efekta od dosadašnjih mera. Ali, do eventualne izmene zakona o elektronskim medijima to ostaje nepromenjeno, izneo je Srđan Miljković.
Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović izneo je da mediji čine korisnu stvar kada skreću pažnju na kršenje dečijih prava, ali da u medijskoj elaboraciji ne smeju prava i interes deteta podređivati tiražu i profitu.
Privatnost i dostojanstvo deteta moraju biti zaštićeni, a obaveza novinara je da poštuju kodeks čak i kada su izloženi pritiscima. Dete mora imati kontrolu nad time ko ulazi u njegov privatni prostor i to važi kako za novinare tako i za roditelje. Deca imaju prava da budu informisana, imaju prava da javno iznesu svoje mišljenje i pravo na ime. Kada treba pomenuti ime deteta? Po mom mišljenju, onda kada je kontekst neškodljiv, već afirmativan i kada se detetu medijskim napisom ne nanosi nikakva šteta, izneo je ombudsman Stanković.
B. Opranović
