DANAS JE VELIKI PETAK Evo koje OBIČAJE bi trebalo ispoštovati na ovaj natužniji praznik

To je dan kada su Rimljani osudili na smrt Isusa Hrista, na nagovor jevrejskih sveštenika i fariseja.

Pravoslavni vernici tog dana strogo poste - na "vodi", a mnogi tog dana i "jednoniče", to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju već tek uveče, posle večernje službe, uzmu malo hleba i vode. U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne smeju zvoniti crkvena zvona, počev od bdenija na Veliki četvrtak, već se na bogosluženja poziva drvenim klepetalima. U većini krajeva Srbije na Veliki petak se farbaju jaja.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.

Plaštanica se stavlja na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob i vernici sa dubokim poštovanjem prilaze joj da bi je celivali. Nakon večernje službe se u nastavku služi jutrenje Velike subote sa Statijama (opelo Isusu Hristu), nakon čega oko hrama ide litija sa Plaštanicom.

Najpoznatiji običaj koji se obavlja na Veliki petak jeste farbanje Vaskršnjih jaja, u kojem učestvuju i zabavljaju se pre svega deca. Domaćica prvo farba jedno crveno jaje, čuvarkuću, koje će čuvati do sledećeg Vaskrsa, a prvo jaje od prethodne godine treba da se zakopa u zemlju kako bi bila plodna i donela sreću domaćinima.

Farbanje jaja za Vaskrs spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje. Stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju.

Marija Magdalena je na to rekla: "Hristos vaskrse" i sva jaja u korpi su postala crvena. Crvena boja je simbol radosti i vaskrsenja, a prvo crveno jaje se čuva do narednog Vaskrsa kao "čuvarkuća", zaštitnik porodice.

Verovanja i običaji

Na nekim mestima u Srbiji običaj da se danas vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je ona položena.

Prema narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti lepu želju, i ta će želja biti ispunjena.

Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist. Zbog toga se veruje da ovog dana ne valja uzimati eksere, igle i druge oštre i šiljate predmete, da se ne bi pozleđivale Isusove rane.

Sremci izbegavaju beli luk, a domaćica koja zorom pomete kuću i baca metlu iz dvorišta da otera sve nečistoće.

U južnoj Srbiji veruje se da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i prognoziraju vreme.

Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Žene na ovaj dan nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im se na rukama pojaviti plikovi.

Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća.

Ne treba organizovati nikakvo veselje, niti slušati muziku, budući da je ovo najtužniji hrišćanski praznik.