Danas je Božić po Gregorijanskom kalendaru

U katoličkim crkvama širom sveta tokom protekle noći služena je ponoćna misa, a misu u Crkvi uzvišenja Svetog križa u Nišu predvodio je nadbiskup Stanislav Hočevar.



U Božićnoj poslanici, Hočevar je čestitao praznik vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca.



On je istakao da taj praznik nosi u sebi "najveću i najslađu težnju" za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni.



Misu u bazilici Svetog Petra u Vatikanu predvodio je poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja.



Papa Franja je poručio vernicima na Badnje veče koje se proslavlja po Gregorijanskom kalendaru da Bog voli sve, "pa čak i najgore od nas".



Praćen pesmom hora, papa Franja je u podnožju oltara bazilike Svetog Petra u Vatikanu otkrio statuu prizora rođenja Isusa.



Papa je rekao da je rođenje Isusa podsetnik na bezuslovnu božju ljubav, prenosi AP.



Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.



U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.

Hočevar:Na prvo mesto staviti čoveka, a ne stvari i novac

BEOGRAD:  Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je Božić vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca.



Hočevar je u Božićnoj poslanici istakao da taj praznik nosi u sebi "najveću i najslađu težnju" za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni.



Čestitajući božicne i novogodišnje praznike, Hočevar je poželeo svima da napreduju "autentično i skladno" i da ih predstojeći dani obogate mudrošću i milošću, da poduprti duhovnim snagama, mogu srećno da napreduju.



"Božić je tako velika svetkovina dinamike Božje ljubavi i mogućnosti celovitog ljudskog napretka. Blagdani Božića su neopisivo delotvorni lek za ljudsku slabost i neponovljiva preventiva od mogućnosti katastrofa ljudskog roda", naveo je Hočevar.



Poručio je da je Božić događaj koji jedinstveno otvara vrata razvoja svekolikom napretku i perspektive "i ljudskog i Božjeg" citirajući jevanđelistu Luku da je "Isus iz Nazareta napredovao ne samo uzrastajući", što je, dodao je, po sebi sastavni deo stvorenog sveta.



"Danas nažalost ni to nije uvek tako. U naše vreme, u vreme kontraceptivnih sredstava i abortusa, surogat majčinstva, droge i eutanazije, čak ni prirodni rast i napredak nisu ljudima više logična posledica stvorenog", ukazuje Hočevar.



Kako kaže, čovečanstvo danas smatra da je slobodno onda kada nasilno prekida život, kada onemogućava rast, napredovanje i prirodni organski razvoj i nije ništa neobično kada umesto širenja razvoja imamo ekološke katastrofe, umesto zdravlja bolesti zavisnosti, umesto duhovne i moralne zrelosti ili svetosti pošast korupcije, sebičnosti i urušavanja harmonije porodičnog života.



Stoga, naveo je Hočevar, teško otkrivamo celoviti sjaj Božića kao neoborivog obrasca rasta u mudrosti koji nas smešta u samo središte pedagoških veština.



"Isusovo začeće i rođenje događaju se u tišini, u prirodi, u sabranosti, intimnosti, u porodici, u susretanju, u otvaranju neba, u pevanju anđela, u dolasku mudraca, u intenzivnoj kontemplaciji Neba i Zemlja", stoji u poslanici.



Hočevar je poručio da je Božić pre svega i iznad svega najnevidljivija, ali ipak najopipljivija stvarnost milosti i označava život u kojem se najsnažnije mogu iskusiti ljubav, sinovska izabranost, neponovljivost, jedinstvenost i posebnost.



"Božicni dani pripovedaju o našoj izvornosti, posebnosti, nezamenljivosti, o našoj neponovljivosti, o našem pozivu da pomažemo i savetujemo druge. Taj dar neuništivog prijateljstva prema svakome, u svakom od nas stvara poseban sjaj, lepotu - slavu, kako kaže Sveto pismo. Lepota dolazi isključivo iz unutrašnjosti i plod je zavoljenosti", istakao je beogradski nadbiskup.



Dodaje da smo danas izgubili osećaj za unutrašnju lepotu, harmoniju i radost stvarajući centre estetske hirurgije, te da tako uvećavamo razlike između siromašnih i bogatih, "zalivamo seme gorke zavisti i stvaramo svet privida".



"Uzrastati u milosti znači u sebi otkrivati privlačnost za sve što je dobro, pošteno, lepo i obeleženo večnošću, otkrivati snagu za sve veću prisnost sa tim uzvišenim ciljevima i smislom života. Blagodat omogućuje oboženje nas samih i celokupnog svemira. Tako Bog već sada postaje sve više i više "sve u svemu", poručio je Hočevar.