Danas je Aranđelovdan

Hrišćani su ovaj praznik ustanovili na Saboru svetih otaca, održanom nekoliko godina pre Prvog vaseljenskog sabora (325. godina).

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.

Anđeli su duhovna, bestelesna bića, izvršavaju Božji promisao, ima ih veoma mnogo i, prema hijerarhiji, podeljeni su u devet rangova ili činova. Svaki čovek na dan krštenja dobije svog anđela, koji se naziva anđeo mirni, verni učitelj, čuvar duša i tela. Ti anđeli čuvaju čoveku život i zdravlje i paze da čovek, zbog svog neznanja i nesmotrenosti ne napravi kakvu pogrešku.

Najviši među anđelima su sedmorica arhanđela, među kojima je Mihailo, koji ima još i titulu arhistratiga, a po kojem je ovaj praznik dobio ime. Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac - vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas. Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat.

On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu - nije dobro, a ako je kod glave - bolesnik će ozdraviti.

Njegov kult nastao je u 3. veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Česta je slava u našem narodu. Po brojnosti svečara, odmah je iza Nikoljdana a slavio ga je i Car Dušan, Stefan Nemanja i njegovi sinovi. Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.

Iako u narodu postoji običaj da se za ovu slavu ne priprema žito, Crkva podseća da se i na ovaj praznik prinosi žito, ali ne svetitelju već svim upokojenim precima koji su se zavetovali svetom arhangelu Mihajlu.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina, i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana. Čim ustanete, pogledajte u nebo, i saznaćete kakva godina je pred nama.

Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka i usmerava nevernike na pravi put. U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

(Srbija Danas, RTS)